Rezultati predstavljenog istraživanja u okviru projekta „Geofizičko snimanje i rekognosticiranje lokaliteta Požežina“ ukazuju na novo svetlo na najraniju prošlost ovih krajeva, a predstavili su ih univerzitetski profesor sa Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu Dejan Vučković i arheolog Mustafa Baltić.
Istaknuto je da su tim projektom uvedene najsevremenije metode neinvazivnog istraživanja kojima se, kako je objasnio Vučković, dolazi do saznanja bez predhodnog kopanja.
„Ranije su se arheološka istraživanja sprovodila tako da se na osnovu nekakvih indicija otvaraju sonde i pristupa se odmah radovima na terenu. Sada je geofizika neki pomoćni alat u arheologiji, gde i pre nego počnu radovi na terenu, možemo sa površine ili čak i sa velikih udaljenosti detektujemo prisustvo arheoloških objekata, većih i manjih dimenzija“, objašnjava Vučković.
Dodaje da se u geofizici primenjuje devet različitih metoda u arheologiji, koje praktično predstavljaju uruđe za obavljanje istraživanja.
„Ovde smo upotrebili i magnetometrijsku i elektrometrijsku metodu da bismo potvrdili da tu zaista postoji nekakav ostatak, a daljim arheološkim istraživanjima, otvaranjem sondi i pažljivim otkrivanjem tog materijala, utvrdiće se šta je u pitanju“, naglašava Vučković.
Ne skrivajući oduševljenje potvrdom da lokalitet Požežina možda skriva neolitsko naselje, arheolog Baltić je rekao novinarima da očekuje da će se sistematskim istraživanjima rasvetliti najstarija prošlost na ovim prostorima.
„Figurina je uslovila sva ova istraživanja, podstakla nas je da se zapitamo šta želimo da nađemo na tom lokalitetu. Nakon ovih snimanja možemo da tvrdimo da se na tom mestu može naći, vrlo verovatno neolitsko naselje, koje je tu postojalo pre oko sedam hiljada godina i trajalo je jedan duži vremenski period“, ističe Baltić.
On veruje da su u pitanju neolitske kuće, naglašavajući da se to daljim istraživanjima, kroz veliki projekat „Neopazar“ ili Novi Pazar iz neolita, može potvrditi.
„Na ovim prostorima više smo bili zainteresovani za nasleđe vezano za srednjovekovni i osmanski period, a vrlo malo za praistoriju. Sada pokušavamo da uradimo širi projekat, kojim ćemo u dužem vremenskom periodu istraživati lokalitet u Požežini“, naglašava Baltić.
Očekuje da će detaljnija istraživanja terena početi tokom naredne godine, ukoliko se obezbede finansijska sredstva.
S. Ljajić
