Ova nevladina organizacija objavila je sveobuhvatnu analizu kvaliteta vazduha za 2025. godinu, prema kojoj je svih 97 mernih stanica u Srbiji zabeležilo prekoračenje tog evropskog standarda.
Posle Novog Pazara, Valjevo i Prokuplje su, sa 120 dana sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije PM10 čestica, na drugom mestu. Sledi Leskovac (110), Kruševac (105), Vranje (98) i Užice (91) dan.
“Stanovnici pomenutih gradova više od trećine godine disali su vazduh, koji je prema evropskim standardima štetan po zdravlje“, upozoravaju iz ove organizacije, navodeći da nadležne institucije to ne prepoznaju čak ni kao problem koji zahteva reakciju.
Podsećaju da Srbija nema propisanu dnevnu graničnu vrednost za PM2,5 čestice, za koju je utvrđeno da je najopasnija po zdravlje od svih zagađujućih materija koje se prate.
Prema zvaničnom dokumentu, koji je Vlada Republike Srbije usvojila, Programu zaštite vazduha za period od 2022. do 2030. godine, zagađenje vazduha uzrokuje u Srbiji godišnje skoro 10.000 prevremenih smrtnih slučajeva.
Odbornici Skupštine grada Novog Pazara usvojili su na poslednjem zasedanju Plan kvaliteta vazduha za naredni petogodišnji period.
Tada je konstatovano da taj strateški dokument sadrži relevantne podatke o vrsti i stepenu zagađenja, analizu situacije i faktora koji su uticali na pojavu prekoračenja, detalјe o do sada primenjenim i merama koje treba preduzeti u narednom periodu.
RERI tvrdi da Vlada nije sprovela ono što je sam obećala, navodeći da su odgovori na tražene informacije od šest nadležnih ministarstava o sprovedenim merama iz Akcionog plana Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji, poražavajući.
“Zakon o zaštiti vazduha, usvojen u junu 2025. godine, nalaže Agenciji za zaštitu životne sredine da godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha objavi najkasnije do 31. maja tekuće godine. Taj izveštaj u trenutku objave ove analize, nije javno dostupan“, tvrde iz RERI-a.
Naglašavaju da građani imaju pravo da znaju kakav vazduh udišu, bez obzira na to da li državna institucija ispunjava zakon ili ne.
Navode da Srbija ima manje od četiri godine do roka koji Evropska unija (EU) postavlja za dostizanje novih standarda, te upozoravaju da podaci pokazuju da smo od tog cilja dalje nego ikad.
Ova publikacija izrađena je u okviru projekta “Ka zelenoj i otpornoj 2030 – Doprinos civilnog društva ostvarivanju ciljeva Zelene Agende”, koji finansira Evropska unija.
S. Ljajić
