Univerzalna potreba da nam je dom zimi ušuškan, a leti prijatan sa detaljima u kojima možemo uživati važi i za Novopazarce, koji imaju i posebne zahteve.
Inženjer arhitekture Abdulah Čaušević, koji se bavi uređivanjem objekata u ovom gradu, za portal Free media kaže da je u našoj kulturi ćilim tradicionalno bio bogat paletom boja, ali da danas sve više prati trend jednostavnosti.
„Ljudi u Novom Pazaru i Sandžaku i dalje teže tome da imaju što više prostora za sedenje u svojim domovima. Kada radim enterijere, čak 90 odsto klijenata traži više mesta za sedenje, jer često imaju mnogo gostiju koji im dolaze svakodnevno, što odražava tradiciju gostoprimstva i važnost okupljanja porodice i prijatelja“, kaže on.
Naglašava da na ovim prostorima, gde se često kuva, klijenti traže aspiratore koji će ukloniti mirise iz kuhinje, kako ne bi ometali boravak u dnevnoj sobi.
Inženjer arhitekture Abdulah Čaušević
„Kada se radi o odvajanju kuhinje od dnevne sobe, ljudi ne traže fizičke pregrade, poput paravana, već žele utisak da kuhinja bude ‘zanemarena’ ili manje primetna. Ako je dnevni boravak u neutralnim bojama, a kuhinja ima pločice u svetlim ili hladnim tonovima, kao što je siva, to može automatski smanjiti pažnju koju posmatrač obraća na kuhinju”, ističe Čaušević.
Objašnjava da psihologija današnjeg dizajna teži jednostavnosti, pa dominiraju tri glavne boje: bež, prljavo bela i drvo.
„Što je dizajn jednostavniji, to je lakše dodati novitete. Drvo se lako kombinuje s neutralnim tonovima, a može se uklopiti i uz antricit i crno. Korišćenje tri boje koje se međusobno slažu omogućava jednostavno uvođenje novih elemenata. Crvena stolica u takvom prostoru postaje akcenat, privlačeći pažnju i dajući prostoru posebnu dinamiku”, naglašava on.
Dodaje da se arhitektura povezuje sa granama psihologije, medicine i našim emocionalnim stanjem, ako analiziramo povezivanje boja sa čovekom.
„Kada je neko pod stresom i preopterećen, bolje je da boravi u jednostavnom prostoru, minimalističkom, koji mu omogućava da se opusti i razmišlja. Zamislite čoveka kome je mozak napet, pun opterećenja da uđe u šarenilo od sobe. Prostor treba da bude u skladu sa mentalnim stanjem osobe, jer arhitektura utiče na emocije i zdravlje“, kaže on.
U periodu korone primetio je da je posao u enterijerima bio veoma intenzivan, jer su mnogi morali da budu kod kuće duže vreme. Želeli su da se osećaju prijatno, a za stvaranje prijatnog ambijenta, kako ističe ovaj arhitekta, osim odabira materijala i boja, osvetljenje ključni faktor.
„Topla boja osvetljenja, poput sunčane svetlosti, stvara prijatan i ugodan ambijent, dok hladno, belo i svetlo može podsećati na kancelarije ili bolnice, što nije baš najprijatniji efekat. Osvetljenje igra veliku ulogu u tome kako se osećamo u prostoru, jer značajno utiče na atmosferu u domu“, kaže on.
Naglašava da arhitekta mora prvo analizirati kvadraturu prostora i osvetljenje, pre nego što odredi stil. U manjim prostorima, poput onih od 40 kvadrata, poručuje da su bolje svetlije boje, jer tamne mogu učiniti prostor još manjim.
„Klijenti često traže minimalizam i poznate, sigurne opcije, pa arhitekta daje savete, ali na kraju mora ispuniti njihove želje. Iako se često primete komplimenti, mnogi dizajni su slični, jer klijenti žele ono što je već viđeno“, primećuje on.
Preporučuje skandinavski stil, koji je, prema njegovom mišljenju, najprijatniji. Koristi jednostavnu paletu boja i naglašava ulogu biljaka, stvarajući osećaj oaze u prostoru.
„Skandinavski dizajn omogućava dobru povezanost između enterijera i eksterijera, sa toplim, udobnim ambijentom koji se ne menja drastično tokom godišnjih doba. Zimi je prostor ušuškan, a leti svež i prijatan “, zaključuje Čaušević.
M. Smailović
Foto: Ustupljenje fotografije Abdulah Čaušević
