Oni u saopštenju za javnost navode da odluka nije doneta odjednom, već da je proizvod dugogodišnje vladavine samovolje, potenciranja nepotizma i gubljenja akreditacija na Univerzitetu.
„U trenutku pritiska studenata i javnosti, rektorka se očajnički trudi da opravda sebe pokušajem vraćanja izgubljenih akreditacija. Činjenica je da za vreme njenog mandata, nijedan od tri ključna studijska programa društvenih nauka, prava, srpska književnost i jezik i ekonomija nisu upisali nijednog studenta. Postavlja se pitanje, gde je odgovornost rektorke“, piše u saopštenju.
Studenti smatraju da Dolićanin nije dostojna pozicije rektorke, jer joj je “za sve loše što se dešava na Univerzitetu uvek kriv neko drugi: profesori, njihov sindikat, političari, nevladin sektor, verska lica i sami studenti”.
Ovom odlukom žele da poruče da je cilj njihove borbe poboljšanje stanja na Univerzitetu u celosti.
„Ne sme se ostati imun na sistematsko urušavanje kvaliteta funkcionisanja DUNP, koji, kao najmlađi državni univerzitet u Srbiji, jedini integrisani, zaslužuje mnogo bolje rukovodstvo, koje će ga voditi savesno i časno, ka napretku, a ne kao do sada“, smatraju ovi studenti.
Oni tvrde da Dolićanin ozbiljno ugrožava akademski dignitet ove visokoškolske ustanove, što može biti veoma štetno po budućnost DUNP-a.
„Situacija na DUNP-u je već dugo vremena zastrašujuća. O razumevanju od strane Dolićanin nema govora, a tek podršku je suvišno i pomenuti. Saopštenja na zvaničnom sajtu Univerziteta su se pretvorila u njen lični blog i jasno se mogu prepoznati po stilu pisanja koji definitivno ne priliči bilo kakvom akademskom diskursu“, smatraju oni.
Studenti podsećaju i da su zaposleni na DUNP-u više puta ukazivali na narušene međuljudske odnose i na lošu radnu atmosferu, naglašavajući da su svesni pritisaka koje im je rektorka stavljala na teret, od početka njihove borbe, ali i pre toga.
„Taj pritisak, koji se ogleda u brojnim pretnjama krivičnim prijavama, ignorisanju studentskih zahteva poslatih na samom početku blokade, a koji se tiču osnovnih uslova boravka, nadoknade nastave i rokova, kao i garancije da neće biti represivnih mera nakon iste, bio je podrazumevan za svakog pojedinca koji je želeo izraziti svoje mišljenje, a koje se ne uklapa u njene standarde čak i pre stupanja u blokadu“, navode oni.
S. Ljajić
