Na okruglom stolu o ovoj temi zaključeno je da je dosta toga već urađeno na planu revitalizacije imena i dela ovog, za života proganjanog i nepravedno zapostavljenog sjeničkog književinika, ali i da predstoje decenije posvećenog rada.
Pisac Dino Lotinac iz Sjenice, koji je godinama istraživao Abdagićevu književnost i prvi odbranio master tezu o njegovoj poeziji rekao je da tog književnika pojedinci nisu zaboravili, ali da jesu institucije.
“Pojedinci ne rešavaju te probleme. Možemo da objavljujemo njegove pojedinačne knjige u nekim malim tiražima, ali radićemo isto ono što je i Abdagić za svog života radio. Potrebne su nam institucije koje će da preuzmu problem objavljivanja njegove ostavštine“, kazao je Lotinac.
Podsetio je da je pre nekoliko godina osnovana i Zadužbina Muhameda Abdagića, ali da je sve ostalo samo na papiru, te naglasio da bi najveću obavezu u osnaživanju svega što je Abdagić bio trebalo da ima sjenička biblioteka koja nosi naziv po ovom književniku.
Dodao je da, kao ni mnogi drugi poznati pisci, ni Abdagić nije dovoljno ispoštovan, ali da se nikada više nije pisalo ni pričalo o njemu kao danas.
Onima koji žele bolje da ga upoznaju Lotinac preporučuje da pročitaju tri pesme: Tetrijeb, Rob i Četiri su stvari, ukazujući na prepoznatljiv i veoma izražen autobiografski tematski krug kroz njegova dela.
“Njegova književnost koja je inspirisana nekim ličnim doživljajima je fenomenalna i možda i najbolja. Na drugo mesto bih stavio poeziju koja je inspirisana religijskim knjigama, a to su zapostavljene njegove poeme Tužni Dabiživ i Uspinjanje. Mislim da je to u poetskom smislu nešto najbolje što je ostalo iza Abdagića i da je samo to napisao, moglo bi da nastane mnogo studija o tome“, zaključio je Lotinac.
Spojimo reč i delo
Književna teoretičarka i književnica iz Kragujevca Ivana Maksić poentirala je značaj i pretposlednjeg stiha iste pesme, kojom su otvoreni ovogodišnji susreti.
“Pokažimo svijetu najprije djelo, a tek onda priču – to je posebno važno u doba hiperinflacije govora, koji više ništa ne znači, jer više niko ne očekuje da se iza reči uopšte stane niti da postoji odgovornost za izgovorenu reč. Mislim da je život Muhameda Abdagića i njegovo delo prilika da se vratimo na taj etički put i da probamo da ponovo spojimo reči i dela, naglasila je ona.
Za ovu književnu teoretičarku Abdagić nije bio samo istinski revolucionar već čovek koji nije dozvolio da dogmatizam prevlada etičke principe i borac za pravdu, koji nije poklekao pod lažnim optužbama, progonom, društvenom izolacijom i zabranom objavljivanja.
“Iako je bio istinska žrtva sistema, Muhamed Abdagić nije dozvolio da uđe u ulogu žrtve. Refleksija i autorefleksija u njegovom delu obojeni su strepnjom, tišinom, nemoći, ograničenošću, porazom i na momente se pretvaraju u razgovor sa metafizičkim. Ono što mi je posebno ostavilo utisak, o čemu govori njegovo stvaralaštvo je ta strast na lični pogon, ono što baš niko, čak ni najrepresivniji režimi ne mogu da nam oduzmu“, rekla je Maksić.
Dodala je da njegovo stvaralaštvo svedoči o slobodi duha koja niče uvek iznova, čak i iz pepela poput Feniksa.
Njeno spoznavanje Abdagićevog opusa desilo se pre deset godina kada je na nekom portalu pročitala njegovu pesmu “Tetrijeb“, ali osim godine rođenja i smrti autora, o njoj nije bilo nikakvih informacija.
Tek nekoliko godina kasnije susrela se sa studijom Dina Lotinca, shvatila je da veliki deo Abdagićevog opusa nije objavljen i napisala prikaz o toj studiji.
Getoizacija književnosti je zločin
U kontekstu društveno političkih okolnosti Maksić primećuje da je književnost duboko getoizirana; da su kulturne institucije i školstvo gotovo potpuno napustile komparativni pristup književnosti, postajući sluge nacionalističkih narativa.
“To sam shvatila tragajući za knjigama Muhameda Abdagića, ali i drugih bosansko-hercegovačkih i bošnjačkih pisaca, pa čak i najpoznatijih među njima, kao što su Mak Dizdar i Skender Kulenović, kojih je konkretno u bibliotekama u Kragujevcu nemoguće naći“, kaže ona.
Dodaje da iako reč cenzor podseća na Abdagićevo vreme, ona nije ostala u prošlosti, već naprotiv.
“Mislim da su više nego ikada ideološki cenzori prisutni, da nepodobna dela i dalje, vrlo perfidno ostavljaju po strani samom činjenicom da su nedostupna i čini mi se da se time sakate i siromaše najviše čitalački posvećenici i ljudi koji smatraju da je celokupna književnost, ali i praksa čitanja preduslov za dinamičniju, raznoliku i bogatiju sliku sveta i sebe u svetu, a to je nešto što ide u prilog razumevanju, bliskosti i povezivanju“, smatra ona.
Za Abdagića je, kako naglašava, pitanje savesti bilo kategorički imperativ, etika nikada nije bila izuzeta iz estetike, niti je reč ikada bila izolovana, neusklađena ili otrgnuta od dela.
“Uprkos činjenici da se zvaničnim politikama favorizuje samodovoljnost, isključivost, razaranje i destrukcija, a nagrađuje nemar, nebriga ili prezir prema drugom, danas imamo razloga da verujemo da su nove generacije studenata demonstrirale potrebu za jednom novom paradigmom, koja nam svima može biti svetla tačka zajedničke borbe za pravedniji svet, onakav kakav je imaginirao i Abdagić“, rekla je ova Kragujevčanka na okruglom stolu u Sjenici.
Ističući da je getoizacija književnosti zločin, Maksić je poručila je da je, u današnjoj klimi globalnih sukoba, ratova i istrebljenja, straha i apsolutne kontrole svega, čak i pobune, više nego ikad potrebno prizvati novu, radikalnu ljudskost.
O Abdagiću kao velikom stradalniku i književniku, ali i načinima da se stvari promene na bolje, na okruglom stolu govorili su i Braho Adrović, Dino Burdžović, Irfet Hadžifejzović i predsednik Kulturno-prosvetne zajednice (KPZ) Sjenice Sedat Vrcić.
Promocija interkuralnosti
Noć promocije u okviru 21. književnih susreta “Muhamed Abdagić“ protekla je u znaku interkulturalnosti, što je zapravo i jedan od imperativa utemeljivača ove najznačajnije kulturne manifestacije Sjenice.
Predstavljene su tri knjige autora sa prostora bivše Jugoslavije o kojima su govorili zapaženi pisci i teoretičari književnosti.
- O knjizi “Rifat“, koja je doživela čak sedmo izdanje, osim autora Dina Burdžovića iz Bijelog Polja, govorio je i sjenički pisac Dino Lotinac.
- Predstavljeno je i dvojezično izdanje knjige na srpskom i makedonskom jeziku, autorke Iskre Peneve “Negde između“, o kojoj je govorila i master filološkinja Elzana Baždar.
- “Antiratne pjesme“, jednog od čestih učesnika susreta, Braha Adrovića iz Berana predstavila je pesnikinja Sehada Baždarević.
Podsetimo, ove susrete tradicionalno organizuje KPZ Sjenice od 1998. godine sa ciljem revitalizacije imena i dela nepravedno zapostavljanog sjeničkog književnika Muhameda Abdagića, ali i promocije novog književnog stvaralaštva i ideje interkulturalnosti.
Ove godine finansijska sredstva obezbedilo je Udruženje Sjeničaka u dijaspori, a medijski pokrovitelj bio je portal Free media.
S. Ljajić
