On je za portal Free media rekao da je prvi put, nakon skoro 20 godina potpunog ignorisanja raznih pokušaja da se dve strane dovedu za isti sto, došlo ne samo do objavljivanja dva zvanična dokumenta, već i do promene u načinu komunikacije između dve strane.
“Prvi put imamo ne samo dva zvanična dokumenta kojima dve strane započinju proces ujedinjenja, već i značajnu promenu u retorici i jeziku, posebno u slučaju Islamske zajednice u Srbiji (IZuS), od koje smo navikli da dolaze oštre poruke, optužbe i etiketiranja druge strane. Pri tome se nije radilo samo o osporavanju legitimiteta druge strane već i spočitavanju da su izdajnici, paraverska tvorevina i slično. Taj vokabular je sada izostao, a to samo po sebi unosi suštinsku promenu i novi trend u odnosu dveju strana”, rekao je Hajrović, koji je bivši član Sabora IZuBiH.
Ovaj aktivista IZ smatra da su Proglas i Platforma istovremeno i početak ozbiljnog procesa i definisanje početnih pregovaračkih pozicija dve strane.
“Ako sagledamo širi kontekst, nerealno bi bilo u startu imati usaglašen dokument oko kojeg bi se obe strane odmah potpuno složile. To nije tipično za diplomatiju, a ovo jeste diplomatski proces. Nisu u igri samo najodgovorniji, tu su i svi zaposleni kao i pripadnici i jedne i druge IZ, odnosno džematlije”, rekao je Hajrović.
Mešihat Islamske zajednice u Srbiji objavio je prošle nedelje Proglas o principima vraćanja jedinstva Islamske zajednice, dok je Islamska zajednica Srbije dan kasnije predstavila Platformu o temeljnim načelima uspostavljanja jedinstvene Islamske zajednice u Republici Srbiji.
Oba dokumenta predstavljaju polazne osnove za nastavak razgovora o mogućem objedinjavanju dve zajednice.
Promena retorike kao prvi korak
Ističe da svedočimo zaokretu, te da nije lako nakon skoro 20 godina oštre retorike, odbijanja i postavljanja nerealnih uslova sada ući u proces pomirenja.
“Sada svojim uposlenicima i članovima treba nekako objasniti da ono što smo ranije govorili i nije bilo baš tako. Zato je Proglas IZuS na nekim mestima veoma oštar i jasno poručuje da je druga strana isključivi krivac za nastalo stanje i da treba da snosi odgovornost u vidu dobijanja manjih prava nakon ujedinjenja. Ja verujem da ovo nije urađeno iz ubeđenja da je tako pravedno, već iz namere da se ostavi utisak da se ništa nije promenilo, da se anestezira sopstveno članstvo i preduhitri njihovo nezadovoljstvo zaokretom u odnosu prema IZS. Malo će trebati vremena da se svi naviknu na ovu novu situaciju”, rekao je on.
Dodaje da je Islamska zajednica Srbije (IZS) i ranije slala signale da je spremna da razgovara, ali ne i da bude ponižavana i taj kurs i sada drže.
Više zajedničkih nego spornih tačaka
Govoreći o sadržaju dva dokumenta, Hajrović kaže da među njima, na sreću, ima više zajedničkih nego spornih tačaka.
“Nestalo je ružnog govora i etiketa, obe strane su saglasne da je jedinstvo nužno, prihvataju posredništvo, zalažu se za sistemsko institucionalno rešenje i ostavljaju vrata razgovora otvorenim, garantovanje imamima, profesorima i veroučiteljima da neće izgubiti poslove”, kaže on.
Dodao je da ipak postoje i pitanja oko kojih će biti potrebno dodatno približavanje stavova.
“Najveći izazovi su očekivanje IZuS da se IZS ugasi i da se imami vrate, a ne ujedine, ne polazi se od ravnopravnosti strana. IZuS uskraćuje pravo članovima IZS da ravnopravno učestvuju u izborima dva izborna ciklusa i način sprovođenja sporazuma se vidi potpuno drugačije, te objedinjenost funkcija sandžačkog muftije i predsednika mešihata. Zbog ovoga i postoje razgovori i postoje muslihuni. Po ovim pitanjima bi moralo doći do približavanja stavova”, naveo je Hajrović.
On ocenjuje da je nemoguće prodreti u nečije namere i njegovu iskrenost, ali da postoje neki pokazatelji na osnovu kojih se mogu doneti zaključci.
“Činjenica je da smo do sada imali razne manje inicijative za pomirenjem, da su u sukobu oni koji su završili medrese i islamske fakultete i čija je životna misija utemeljena na principima mira, pravde, solidarnosti i razumevanju. Činjenica je i to da danas dobar deo uposlenih pripada novim generacijama i da nisu imali i nemaju nikakav upliv u podele, već su probleme nasledili. I pored svega toga mi skoro 20 godina imamo isti problem”, smatra Hajrović.
Kaže da nam to govori da do sada nije bilo iskrene namere da se problem reši, već je radio inat, a nije isključeno i lični interes.
“Ako smem izneti svoj subjektivni sud, ja mislim da i sada imamo manjak dobre volje, ali ovoga puta imamo drugi momenat kojeg ranije nismo imali. Iza ove inicijative su očigledno stali pojedinci i grupe koje su imali takvu društvenu poziciju i dovoljno kapaciteta da sukobljene strane nateraju da razgovaraju. U narodu su poznati kao muslihuni. Ja se nadam da imaju i dovoljno kapaciteta i mehanizama da ih nateraju da pomirenje i postignu. Nadu uliva i to što se i sam reisu-l-ulema Husein Kavazović oglasio i prvi put jasno i nedvosmisleno založio svoj autoritet i pozvao na jedinstvo”, rekao je Hajrović.
Pregovori iza zatvorenih vrata
Prema njegovim rečima, naredni korak trebalo bi da bude nastavak pregovora bez javnih polemika i formiranje stručnog tima koji bi izradio zajednički nacrt sporazuma.
“Nakon ovih objavljenih dokumenta otvorena su vrata za operativno delovanje. Nužno bi bilo nastaviti razgovore iza zatvorenih vrata i ne oglašavati se više javno sve dok se ne postigne konačni sporazum ili pak razgovori propadnu”, smatra on.
Pretpostavlja da muslihuni nemaju dovoljno stručnog kapaciteta da se bave detaljima sporazuma, a veruje i da to nije njihova ambicija.
“Zato bi bilo nužno formirati stručni tim sastavljen od članova sa obe strane koji će se baviti detaljima sporazuma, usaglasiti osnovne principe i izraditi jedan zajednički nacrt sporazuma kojim će se sve definisati, od prelaznog perioda preko statusa zaposlenih, statusa imovine, strukture zajednice pa sve do raspisivanja izbora.
Obje strane moraju pokazati više spremnosti na kompromis. Na primjer, ne postoje ozbiljni razlozi da IZuS ovima iz IZS zabranjuje učešće u izbornom procesu. Posebno ako se ima u vidu da su i sami pravili greške”, naveo je Hajrović.
Dodaje da su ih isključivost i revanšizam u rukovođenju i politički avanturizam učinili suodgovornim za podele i oduzima im moralno pravo da postavljaju pomenute uslove.
“Sa druge strane IZS mora pokazati više spremnosti da prihvati legalni kontinuitet IZuS, a kao posledicu toga deregistraciju IZS. Obzirom da obe strane prihvataju Sarajevo kao centar, a reisu-l-ulemu IZuBiH kao vrhovni autoritet, nužno bi bilo da Sarajevo pokaže više odgovornosti i preuzme veći deo obaveza u procesu ujedinjenja”, kaže on.
Pojašnjava da je veoma važno da se sada istraje u ovim naporima i da se stigne do cilja, jer bi neuspeh iskompromitovao instituciju muslihuna i devalvirao svaku buduću inicijativu, te bi se otvorila vrata novim raslojavanjima i podelama koje više ne bi bile samo organizacione i konceptualne već i ideološke prirode.
“Svih ovih godina takozvana selefijska struja unutar IZuS jača i čeka svoju šansu da preuzme kormilo i ovlada procesima i projektima unutar IZ. Ja nisam siguran da bi to imalo pozitivne efekte u budućnosti, ne samo na IZ već i na celokupno društvo”, zaključio je Hajrović.
Islamska zajednica je podeljena od 2007. godine, kada su nastale dve odvojene verske organizacije, Islamska zajednica u Srbiji i Islamska zajednica Srbije.
Tokom prethodnih godina bilo je više inicijativa za njihovo približavanje, ali nijedna nije dovela do dogovora o objedinjavanju.
Novi pokušaj pokrenut je ove godine, uz posredovanje grupe sandžačkih privrednika i uglednih pojedinaca, poznatih kao muslihuni.
A. Bajrović
