U subotu je na svoj način, golom, dao doprinos u važnoj pobedi protiv Budućnosti. I ne namerava da stane.
“Osetio sam potrebu da pomognem klubu koji mi je prvi dao šansu u seniorskom fudbalu. Smatram da Jošanica treba uvek da bude ‘mlađi brat’ Fudbalskom klubu (FK) Novi Pazar, kroz afirmaciju mladih igrača koji će kasnije biti nosioci našeg najvećeg kluba. Daću sve od sebe da pomognem ekspresnom povratku u Srpsku ligu”, kaže Admir na početku razgovora za portal Free media.
Taj klub, koji je iznedrio i jednog Adema Ljajića, ima izuzetno važnu ulogu u njegovoj karijeri, koja je krenula kada je imao osam godina u FK Novi Pazar.
Uticaj rodbine i učitelja Ahmeta Kardovića bili su ključni da napravi fudbalske korake.
“Njemu sam posebno zahvalan, jer je video to nešto u meni. Kasnije me gledao i na ‘velikoj sceni’. Drago mi je što je bio toliko uporan, znam da ga nisam izneverio”, otkriva nam malo poznati detalj.
Imao je sreću da u mlađim kategorijama “plavih” uči od velikih fudbalskih imena.
“Bajro Župić, zatim Kenan Kolašinac sa kojim sam najduže sarađivao, pa Ismet Ugljanin, Ljutvo Bogućanin, Fikret Grbović, Izet Ljajić. Sve same fudbalske legende kao treneri u mlađim kategorijama. Imao sam zaista šta i od koga da naučim”, priseća se Admir.
Neko drugo, za mnoge lepše vreme je bilo tada. Nizali su se fudbalski asovi kao na traci. Izuzetak nije ni njegova generacija, 1987.
“Emir Lotinac, Jasmin Šahman, Rejhan Poturović, Ervin Hajdarpašić, Senad Hadžifejzović, Gugi Bogućanin, Semir Numanović, Edo Kladničanin, Haris Ukić, Ado Šabanović, Haris Lekić i mnogi drugi. Važno je naglasiti da smo trenirali i sa godinu starijima od nas, gde su bila velika imena poput Irfana Vusljanina, Semira Hadžibulića, Jasmina Trtovca i tako dalje. Srećan sam i ponosan što sam bio deo takve sjajne grupe”, napominje Admir.
Prvu utakmicu obeležio je golom u pobedi Novog Pazara u Raški protiv Bana od čak 11:0, a pravi “bum” napraviće kasnije. Prvi put će kao igrač 2004. godine zakoračiti u društvo najboljih.
“Bilo je to sa kadetima posle onog baraža protiv Sartida iz Smedereva. Izgubili smo prvu utakmicu 1:0, a u revanšu ih ‘pregazili’ 4:0. To je bilo prvi put da jedna fudbalska ekipa iz Pazara uđe u najkvalitetniji rang takmičenja, uz velike zasluge trenera Bajra Župića i Kenana Kolašinca”, priča on sa ponosom.
Mnoge bi u takvim situacijama opila slava, možda bi se i pogubili. Međutim, Admir je imao cilj, ali je i napravio potez, za mnoge neočekivan. Prelazi u Jošanicu.
“Bili smo u omladinskom pogonu FK Novi Pazar, nisu svi omladinci dobijali šansu da zaigraju u prvom timu, pa sam odlučio da igram seniorski fudbal pre omladinskog, što se ispostavilo kao pravi potez”, kaže Admir.
To će se isplatiti višestruko, jer je već sledeće sezone usledio poziv u plavi tabor.
Novi Pazar se grčevito borio za opstanak, uglavnom sa igračima poniklim na Gradskom stadionu. Njemu je najbolja preporuka bila oreol najboljeg strelca Srpske lige.
I onda se dešava sedmi martovski dan pre 17 godina. Debi u najdražem dresu protiv Bežanije na Gradskom stadionu, malo je reći kao iz bajke.
“Pobedili smo 3:1, a sva tri gola za nas sam ja postigao. Malo je reći da sam ponosan, takvu emociju mislim da nisam nikada osetio na terenu. Na najbolji način sam opravdao poverenje uprave i trenera Saudina Huseinovića”, vraća “film” čuvene utakmice.
Bio je to samo uvod u jednu njegovu epohu u plavom dresu, koji je nosio, u nekoliko navrata, preko 150 puta i bio kapiten. Bio je tu i pre nego što će se elita igrati na Gradskom stadionu.
“Bilo je dosta detalja za pamćenje pre Superlige. Derbi sa Radničkim iz Kragujevca, Kup utakmice sa superligašima, prvo Spartak, gde sam dao evrogol glavom, zatim Crvena zvezda na Gradskom stadionu. Tu utakmicu smo nažalost izgubili, ali smo pokazali celom regionu da se u Pazaru igra dobar fudbal. Posebno bih istakao da su tribine bile krcate i da je bilo po 15.000 ljudi. Ambijent u kome je bilo milina igrati”, sa dosta emocija govori Admir.
Igrao je sa njegovim najdražim klubom i Superligu, lider na terenu, ali i neumoljiv pred protivničkim golom. Neke nikad neće da zaboravi.
“Utakmica recimo protiv Partizana u Beogradu (2014/2015). Izgubili smo 4:3, postigao sam gol, ali bili smo oštećeni od strane sudija za penal i crveni karton. Takođe, Zvezdi sam dao gol i to odlučujući na našem stadionu, u pobedi od 2:1, kojom je ispisana istorija. Izdvojio bih i duel sa Radom gde sam takođe pogotkom doneo trijumf”, apostrofirao je samo neke od blistavih duela u dresu Novog Pazara Admir.
Oprobao se i kao internacionalac. I opet, na veliko iznenađenje, ali samo za neupućene, odabrao Litvaniju.
“Prvo sam bio veoma skeptičan, ali u razgovoru sa tadašnjim trenerom Suduve Aleksandrom Veselinovićem i pomoćnim trenerom Vladimirom Gaćinovićem odlučio sam da ipak odem. Ispostavilo se kao pun pogodak, odlična liga za afirmaciju, a isto tako je bilo puno igrača sa naših prostora, pa mi je bilo puno lakše da se uklopim. Sem toga, ostvario sam još jedan cilj, osetio čari jednog evro-takmičenja. Iako smo izgubili od danskog šampiona Midtjilanda, za mene je to bilo neverovatno iskustvo i doživljaj”, podelio je sa nama Admir impresije iz Litvanije.
Bio je potom i član Metalca, Trajala, a veliki trag je ostavio i u Tutinu. O svakom govori sa velikim uvažavanjem.
“Metalac je veliki klub sa tradicijom, prelepim stadionom i veoma dobrim uslovima. Trayal je godinama igrao savezni rang i izrodio puno kvalitetnih igrača, Tutin je klub koji je vratio na scenu mnoge fudbalere, poput Ifeta Đakovca, Miloša Đokića i tako dalje. Lepe dane sam proveo u Tutinu, drago mi je da sam im golovima doneo puno radosti”, sa zadovoljstvom napominje Admir.
Zadovoljan i srećan na terenu, oprobao se i kao trener. Svoju budućnost vidi isključivo u sportu.
“Bio sam u omladinskoj školi Novog Pazara, gde i sada često pomažem kada god mogu. Pošto sam završio Fakultet za sport i fizičko vaspitanje, moguće je da počnem da radim i u školi. Definitivno ću ostati u sportu, jer tu sebe jedino vidim”, zaključio je Admir Kecap.
Reprezentacija – nešto posebno
Igrao je Admir Kecap i za reprezentaciju Prve lige Srbije, ali i za Novinarsku selekciju. Osetio je draž velikih duela i delio teren sa sjajnim fudbalerima.
”Odigrali smo nekoliko utakmica – protiv Severne Makedonije, Singapura, Mađarske u Segedinu i protiv Italije u Sasuolu. Onda sam dobio i poziv za Novinarsku selekciju Srbije, pa smo igrali revijalnu utakmicu u Užicu protiv A reprezentacije Srbije. Za mene je bila ogromna čast igrati protiv takvih imena kao što su Bane Ivanović, Nemanja Matić, Antonio Rukavina, Ljubomir Fejsa, Zoran Tošić i ostali”, priseća se on.
E. Nailović
Foto: Ustupljene fotografije Admir Kecap
