On je na izložbi “Feredže – rekonstrukcija prošlosti”, koju je organizovala Akademska inicijativa “Forum 10”, rekao da ga je na ovo istraživanje inspirisala životna priča prve muslimanke u Školi za sestre-pomočnice u Zagrebu, koja je skinula zar.
„Ova tema me je veoma zainteresovala, a ja se inače bavim istraživajem i rekonstrukcijom uniformi medicinskih sestara kroz istoriju na Balkanu. Inspiracija za ovu izložbu mi je bila biografija Emine Hadžihamzić, a o njenoj tužnoj sudbini sam saznao od njene ćerke. Potom sam dalje istraživao o zaru i feredži, šta se krije iza toga“, rekao je Kovačević, koji je rođen u Hrvatskoj, a živi u Švajcarskoj.
Tomislav Kovačević, autor izložbe
On je pojasnio da su na izložbi predstavljeni neki modeli pokrivala za žene koja su karakteristična za Bosnu i Hercegovinu, ali i za Oman, Avganistan, Pakistan i Ujedinjene Arapske Emirate.
„Želeo sam da javnosti pokažem nešto što možda do sada nije videla uživo, nešto što je dodirljivo i nije iza stakla. Obratite pažnju na materijale tih raznih pokrivala, na njihov kvalitet i mekoću“, rekao je Kovačević.
Izvršni direktor Akademske inicijative “Forum 10” Fahrudin Kladničanin kaže da se oni nekoliko godina unazad bave pitanjama koje se odnose na feredžu, koja je ukinuta 1951. godine.
„Zar i feredža su ukinuti dekretom u vreme socijalizma, kada su se u Novom Pazaru otvarale fabrike sa hiljadama potencijalnih radnih mesta, gde su muslimanke trebale da rade. AFŽ i socijalistički režim su ta vekovna obeležja sandžačkih žena nazivali simbolom potčinjenosti i potlačenosti“, rekao je on.
Kladničanin je istakao da se danas u ovom gradu svedoči politikama retradicionalizacije, odnosno da se u javnom prostoru, na ulici sve više mogu stresti žene koje su potpono pokrivene.
„Žene imaju pravo da se pokriju, da se oblače kako ona hoće, ali mi tu imamo mnogo pitanja na koja nemamo odgovore. Zato smatramo da je važno da diskutujemo o tome, da pokrećemo u javnosti teme koje se odnose na to, da li postoje određene ideologije koje to nameću kao sastavni stil odevanja muslimanski žena danas“, rekao je on.
Izložba je otvorena do petka, 20. septembra, a deo je projekta „Ko se boji Šekspirove sestre? – propitivanje kritičkih refleksija o identitetu, zaostavštini patrijarhata i feminizmu“, koji je podržan u okviru programa Kultura za demokratiju, koji sprovodi Hartefakt fond.
A. Bajrović
