Takođe, u korpciju spada primanje mita od proizvođača za odabir obrazovnog materijala, ucenjivanje učenika i studenata da kupe knjigu ili priručnik koji je napisao profesor, davanje privatnih časova učenicima kojima se već predaje u školi, kao i mnoge druge aktivnosti.
Na koji način se protiv korupcije bore obrazovne ustanove u Tutinu i kako izgleda postupak ukoliko želite da prijavite koruptivno ponašanje nekog direktora, profesora, uopšte zaposlenih, saznaćemo u današnjoj emisiji.
Radio emisije “U vrtlogu korupcije” emitujemo svake subote u 14 časova na radiju Sto plus. Ukoliko ste propustili današnju emisiju možete je poslušati na linku:
U vrtlogu korupcije – 3. emisija
Direktor Gimnazije u Tutinu Vahidin Ramičević kaže da ta srednja škola nema problema sa korupcijom koju vidi kao društvenu anomaliju na čijem iskorenjivanju rad mora biti stalan i marljiv.
“Za iskorenjivanje korupcije iz društva u nekoj meri, važan je nacrt Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u državi, koji omogućava da se dogovori i ključni ciljevi koje želite da postignete, realizuju transparentno. Iako tutinska Gimnazija nema problema sa korupcijom, to ne znači da ne treba da poradimo na tom polju i da održimo zavidan nivo ozbiljnih institucija, da ne bi neke stvari izmakle kontroli”, rekao je Ramičević.
On tvrdi da u toj obrazovnoj ustanovi postoji nekoliko mehanizama borbi protiv korupcije, ali da smatra da bi najunčinkovitiji bili javno proklamovani i definisani pravilnici koje bi škole uvrstile u svoje statute.
“Važno je da i kroz projekte gimnazijalcima predstavimo problem korupcije u društvu, da bi imali na umu da je ona neprirodna pojava koja se od ratova devedesetih godina, sankcija i tranzicija uvukla u društvo i da je vreme da ona stagnira”, naveo je Ramičević.
Dodaje da je bitan cilj u borbi protiv korupcije transparentan rad i dodatno unapređenje postojećeg sistema.
On kaže da u dosadašnjem radu sa Ministarstvom prosvete nisu imali prakse vezane za prijavljivanje korupcije, ali da sa svim nadležnim institucijama saradnja postoji.
Vahidin Ramičević
“Imamo saradnju sa organima poput MUP-a, lokalne samouprave i nadležnih instiucija, odnosno lokalnim i republičkim prosvetnim inspektorom i Ministarstvom prosvete. Ne znači da ne treba da imamo saradnju i zajedničke mehanizme sa svima, ukoliko se desi problem kojeg u tom smeru možemo rešiti. Do sada nismo imali nekih sličnih situacija gde je neko bio prijavljen zbog koprupcije i sličnih pojava”, kazao je Ramičević.
Napominje da nije bio u situaciji da bude prijavljen zbog korupcije, te da se vodi činjenicom da je društvo na nezavidno nivou kada je korupcija u pitanju.
“Treba da razgovaramo često u javnosti kako sa mladima i starima, tako i sa kolegama, ljudima koje srećemo na ulici, direktorima javnih preduzeća, jer hteli to da priznamo ili ne, najviše korupcije je u institucijama ili tamo gde postoje tenderi, javne nabavke, zapošljavanje ili slična situacija”, navodi Ramičević.
Kaže da je glavno rešenje za korupciju u društvu umrežavanje, razgovor, dobro funkcionisanje i transparentnost u realizaciji projekata i budžetskim plaćanjima.
“Korist i prosperitet društva se ogleda u tome da sve one stvari koje smo namenski dobili da ih utrošimo tamo gde su planirana. Mislim da je to formula za budućnost”, rekao je Ramičević.
On tvrdi da u slučaju prijave korupcije, škola u okviru svojih mehanizama borbe protiv korupcije formira tim koji bi utvrdio celokupnu situaciju.
“Ukoliko bi postojali elemenati za disciplinski postupak, on bi se i sproveo, angažovala bi se policija i tužilaštvo. To su neke stvari koje idu proceduralno. Instiucija ima mehanizme kao i rešenje da problem kropucije reši i da ga saseče u korenu”, zaključuje Ramičević.
Profesor bosanskog jezika i književnosti u tutinskoj Gimnaziji Kemal Džemić kaže da korupcija u društvu postoji, a da u slučaju njene pojave u obrazovanju ono postaje običan instrument stranačkih centara u državi.
“Kada je obrazovanje u pitanju, najpogubniji alat tih nečasnih zanatlija jeste ukoliko svoje veštine i pozicije primene da bi te koruptivne radnje spustili na nivo obrazvanja. U tom trenutku, obrazvanje se pretvara u običan instrument političkih centara, konkretno stranačkih centara u Srbiji”, naveo je Džemić.
On tvrdi da je uticaj korupcije na obrazvoanje poguban, posebno jer učenici uočavaju da ono što se učilo na časovima iz humanističkih oblasti ne primenjuje u praksi.
Kemal Džemić
“To moramo posmatrati iz vizure prosvetnog radnika, koji ima human poziv. On se obraća učenicima sa pozicije nekoga ko ih obrazuje, vaspitava i priprema za proaktivnu i korisnu ulogu u društvu. U praksi i profesor i učenik se još pogubnije susreću sa poprilično rigidnom situacijom u kojoj vide da pravde i pravičnost nema”, ocenio je Džemić.
On dodaje da određeni centri moći, ali i pojedinci, koriste pozicije da plasiraju ideje i uvode ono što je pogubno za obrazovno-vaspitni sistem, prvenstveno nestručne i ideološki podobne kadrove.
“Škole u Srbiji su najzatvoreniji sistemi. Prvenstveno govorim o školskim upravama, koje liče na partijske ćelije, a ne na obrazovno-vaspitne ustanove. Po samoj definiciji to je pogubno za obrazovno-vaspitni sistem u Srbiji”, naveo je Džemić.
Kako ističe, razni činovnici u prosveti, od školskih uprava do Ministarstva prosvete se ne bave odgajanjem, obrazovanjem ili vaspitanjem mladih generacija, već lukrativnim idejama koje za cilj imaju obezbeđivanje političkih i materijalnih benefita, te sputanje progresivnih mladih generacija.
“Imamo ogroman raskorak između onoga što je obrazovanje i vaspitanje u teorijskom smislu, i onoga što se potvrđuje u obrazovno-vaspitnom sistemu. Ukoliko se to u nekoj skoroj budućnosti ne promeni, a ja nisam optimističan, onda naše obrazonje gubi šansu. Ne bih rekao da gubi korak sa nekim zapadnoevropskim sitemima, naše obrazovanje je odavno izgubilo korak sa tim prilično uređenim i dobrim zapadnoevnorskim obrazovno-vasptnim sistemima, već gubi smisao postojanja u pravom suštinskom značenju gde trebamo obrazovati ljude, koji su za pravdu i gde će se potvditi da su njihovo znanje, moralni, ljudski, humani kvaliteti prepoznati od društvenih subjekata. U ovom obrazovnom sistemu to je nakaradno postavljeno”, ocenjuje Džemić.
Kaže da efektivne mehanizama za borbu protiv korupcije u prosveti ne poznaje, a da od prosvetnih sindikata, koji bi trebali da štite interese zaposlenih u prosveti, ne postoji korist.
“Mislim da sindikati suštinski nisu odgovorili svom zadatku, pa i kada je u pitanju koruptivni ambijent u obrazovanju. Oni bi trebali da se bave, istražuju i štite interese i prava upošljenika u obrazovanju, da su na strani pravde, zakona i zakonitosti. Najčešće to nije slučaj u tim obrzaovno-vaspitnim ustanovama nego su to opet instrumenti vlasti, nekog ko je iz nekakve političke opcije postavljen da bude direktor, načelnik i činovnik u Ministarsvu prosvete”, ističe Džemić.
Tutin- centar opštine
On kaže da je trenutna dekadentna situacija u prosveti dodatno potčinila prosvetnog radnika, pre svega u materijalnom, a potom i u birokratskom smislu.
“Ne zaboravimo da prosvetni radnik u 21. veku se grčevito bori da dostigne prosečnu zaradu na nivou republike, a da to nikako ne može. S druge strane, zatpran je užasnim i bizarnim nametom od strane birokratskog aparata da se naprosto pretvorio u jedno piskaralo, u čoveka koji mora užasno ogormnu administraciju da sređuje, a ne stiže da se pozabavi niti svojim pravom, niti da se kvalitetno pripremi za jedan čas. Opšta priča je da korupcija postoji, ali kada se svede na konkretne slučajeve kakve su škole, onda nećete naići na profesora koji hoće, niti zna gde su se desili ti koruptivni slučajevi”, rekao je Džemić.
Iako je u prosveti skoro tri decenije, Džemić negira da je prisustvovao ili doznao o konkretnom slučaju korupcije u tutinskoj Gimnaziji.
Projekat “U vrtlogu korupcije” realizuje Udruženje građana Free media iz Novog Pazara. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
