Oni su u okviru ciklusa razgovora pod nazivom “Zašto kažeš ljubav, a misliš na rat?”, koji je u Kulturnom centru organizovalo Udruženje “Krokodil”, istakli da mladi često nemaju gotovo nikakva saznanja o bliskoj historiji, ratovima devedestih i širem društvenom kontekstu u kojem se transgeneracijski prenose traume.
Jedan od zaključaka i stavova koji su više puta istaknuti tokom razgovora jeste da je nasilje u našem društvu normalizovano, da mladi ljudi često ne prepoznaju nasilje, da ga često smatraju uobičajenom pojavom.
Jedna od učesnica razgovora psihologica Ana Mirković kaže da sva istraživanja ukazuju na loše mentalno zdravlje mladih, te da veliki procenat srednjoškolaca prijavljuje anksiozne napade, borbu sa depresijom, korišćenje psihoaktivnih suptanci.
Ona objašnjava da sve to utiče na njihov, često pogrešan, odnos prema negativnim društvenim fenomenima kakvo je nasilje.
“Naši mladi ne prepoznaju nasilje kao takvo. U slučaju da primjete nasilje to je najčešće fizičko nasilje”, kaže Mirkovićeva.
Ona je prenela iskustvo razgovora sa učenicima jedne novopazarske osnovne škole, tokom kojeg ih je pitala da li neko trpi nasilje, na šta su svi odgovorili ne.
“Pitala sam ih da li im neko piše ružne riječi, uvrede, da li ih neko vrijeđa na društvenim mrežama, na šta su oni odgovorili da se to dešava svakog dana. To znači da naši mladi ne prepoznaju emocionalno nasilje, socijalno nasilje, seksualno nasilje i zanemarivanje”, kaže Mirkovićeva.
O tome koliko je nasilje prisutno među omladinom i šta sve doprinosi da ono postane svakodnevnica koju društvo stihijski odobrava govorile se dugogodišnja aktivistkinja iz Novog Pazara Aida Ćorović i politikološkinja Milica Borjanić.
Polazna tačka razgovora bila su istraživanja i analize skrivenog uticaja na porast nasilja u Srbiji, čije rezultate je nedavno objavilo Udruženje “Krokodil”.
Saradnica ovog udurženja Tamara Marković kaže da brojni faktori podstiču nasilje, ali da je normalizacija jedan od najopasnijih.
“Sigurno da je važan uzrok sveopšta društveno-politčka klima i normalizacija nasilja u javnom prostoru. Tu mislim i na natpise, grafite, na medijski prostor, na društvene mreže koje obiluju veoma nasilnom retorikom“, rekla je ona.
Kada je riječ o političkoj klimi istraživanje ističe činjenicu da se ratni zločinci nakon odsluženih kazni u inostranim zatvorima vraćaju u zemlju i da su vrlo često obasuti medijskom pažnjom, prihvaćeni od strane najviših zvaničnika.
Ove razgovore Udruženje “Krokodil” organizuje u brojnim gradovima u Srbiji, a projekat je podržala Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu kroz program Matra.
A. Šaljić
