Od njegovih prvih koraka bilo je jasno da ne poseduje samo talenat, već i onaj retki, urođeni pobednički mentalitet. Učeći odmalena da se autoritet na terenu stiče svakim duelom, svakim tačnim pasom i beskompromisnim zalaganjem.
To ga je krasilo na terenu, krasi ga i danas, kao čoveka.
“Otac me sa sedam godina upisao u Školu fudbala ‘Šapac’, tako je počela moja fudbalska priča koja traje i danas. Fudbal mi je mnogo dao i ja njemu, srećan što sam mu posvetio, pa skoro ceo život”, priseća se Hadžibulić na početku priče za portal Free media.
Za brušenje talenta bili su zaduženi njegovi prvi treneri, Radojica Milojević i Fikret Grbović. Ovaj drugi je imao poseban uticaj na njegov razvoj.
“Naučio me osnovama fudbala, ali i disciplini, radu, poštovanju i odgovornosti. Dugujem mu veliku zahvalnost”, kaže on.
Fudbal se voleo, za fudbal se živelo
U to vreme, uslovi za rad bili su više nego skromni. Treniralo se na popularnim “Bolničkim livadama”, ali ni to dečacima nije predstavljalo problem.
“Ma kakav problem, iako je teren bio neravan, znali smo da ostanemo i nekoliko sati posle treninga. Igrali smo se i družili. Te dane pamtim sa ponosom, oblikovali su me kao igrača i čoveka. Danas je, nažalost, sve potpuno drugačije. Uslovi su sjajni, međutim nema onog žara kao nekad”, sa setom govori.
Bio je deo generacije 1985/86, sjajne celine iz koje je stasalo mnogo dobrih igrača: Altin Grbović, Ahmed Mujdragić, Fuad Salihović, Adnan Nuradinović, Senad Bihorac, Adnan Alić, Elmedin Kačapor, Enes Hamidović i drugi. Za njih je vezan i njegov debi.
“Iako je to bila revijalna utakmica između nas na Gradskom stadionu, za mene je to bio poseban trenutak. Ispunio sam do tada najveću želju, da istrčim na teren baš tog zdanja”, ističe Hadžibulić.
Gradski stadion ubrzo postaje njegova druga kuća, baš kao i Fudbalski klub Novi Pazar. Debituje sa samo 16 godina i ostaje upisan u istoriji kao jedan od najmlađih igrača koji je ikada zaigrao za prvi tim.
Dečački san broj dva postao je stvarnost, a ubrzo će ostvariti i treći – naravno, u dresu najvoljenijeg kluba, zaigraće u Super ligi.
“Kao dete iz Novog Pazara, maštao sam da jednog dana nastupim za klub svog grada na najvećoj domaćoj sceni, tako da je svaki izlazak na teren u plavo-belom dresu za mene bio poseban osećaj i velika čast. Naročito sam ponosan na činjenicu da sam svojim golovima i asistencijama dao doprinos u sezonama kada se klub borio za opstanak. U takvim trenucima pritisak je veliki, svaka utakmica nosi posebnu težinu, a svaki osvojen bod može da bude presudan. Zato mi je posebno drago što sam svojim igrama pomogao da Novi Pazar sačuva superligaški status i nastavi da predstavlja naš grad u najvišem rangu takmičenja”, ponosan je Hadžibulić.
Za njega je to bilo više od fudbala, ponos, čast i privilegija da brani boje svog grada i kluba pred, kako kaže, najboljim navijačima na svetu. To ostaje duboko urezano u sećanje, nešto čime se posebno diči.
Sem toga, Hadžibulić ističe da je njegov veliki uspeh igranje u devet različitih država, od Kipra do Kuvajta. Posebno je ponosan na činjenicu da je na tom međunarodnom putu uvek bio prvo reprezent svog Pazara, pa tek onda sebe.
“Sa par klubova sam odigrao preko 20 utakmica na međunarodnoj sceni, osvajao trofeje sa njima. Igrao sa sjajnim fudbalerima, sarađivao sa velikim trenerskim imenima. Mnogo toga lepog sam doživeo”, sumira on.
Za dve decenije aktivnog igranja zabeležio je preko 400 utakmica, od čega više od 200 u dresu Novog Pazara. Malo li je.
“Kerver” – veliki projekat za budućnost
Zajedno sa istomišljenicima Elmedinom Kačaporom i Ivanom Jovanovićem, pre sedam godina Semir Hadžibulić je osnovao Školu fudbala “Kerver”, sa ciljem pružanja kvalitetnog i modernog načina rada deci.
“Kroz predan rad i zajedničku viziju uspeli smo da izgradimo sopstveni sportski centar u Novopazarskoj Banji, što predstavlja veliki korak za razvoj naše škole i mladih fudbalera. Ponosni smo na rezultate koje ostvarujemo u domaćim ligama, ali i na brojnim međunarodnim i evropskim turnirima. Verujemo da su upravo kontinuitet, kvalitet i ljubav prema fudbalu temelji svakog uspeha, a to je put kojim ‘Kerver’ ide od osnivanja”, kaže nam on.
Nigde kao u Gruziji
Špartao je Hadžibulić fudbalskim meridijanima, koračao sigurno i svuda ostavljao trag. Međutim, ono što je na njega ostavilo poseban utisak jeste Gruzija.
“Najbolje mi je bilo u Dinamu iz Tbilisija. Odlična atmosfera, prava fudbalska, a uslovi onakvi kako i dolikuje jednom gigantu. Borili smo se za šampionsku titulu, imao sam čast da delim svlačionicu sa pet igrača iz španske Primere, a trener nam je bio Aleks Garsija, čovek koji je stigao iz Barselone”, iskren je on.
Nezaboravno u Pireju, Stokholmu i protiv “Romantičara”
Kroz više od 400 utakmica stalo je mnogo radosti, tuge i dragocenog iskustva.
Svaku je preživeo na poseban način, ali tri meča ipak imaju specifično mesto u njegovom srcu.
“Izdvojio bih evropske, pa za mene i ‘fudbalske poslastice’. Igrao sam za albansku Besu u Atini protiv Olimpijakosa, pred 50 hiljada gledalaca. U dresu Ki Klaksvika u Stokholmu sa AIK-om. U oba duela da zastane dah od uzbuđenja. Ipak, posebna emocija je bila na Gradskom stadionu protiv OFK Beograda. Prepune tribine, nama ključna utakmica za opstanak, pobedili smo i dugo slavili”, kaže Hadžibulić.
Uvek na usluzi
Ne krase samo igračke vrline Semira Hadžibulića, već i one mnogo važnije, ljudske.
Uvek je bio tu da pomogne bilo kome da pronađe klub i izbori egzistenciju.
U Albaniju je doveo sugrađane: trenera Esada Karišika, kao i igrače Seada Hadžibulića, Ahmeda Mujdragića i Edina Ferizovića. Deniju Pavloviću, Marku Dušaku i Borisu Došljaku je pomogao oko angažmana na Farskim Ostrvima, dok je treneru Miletu Kažiću “otvorio vrata” u Kuvajtu.
Gestovi koji plene, pamte se i koji su pravi primer ljudskosti.
Trener sa vizijom
Nakon 20 godina aktivne karijere, Semir je 2021. godine sišao sa terena, ali je odmah zakoračio na novu scenu – trenersku.
“Dve godine sam radio kao pomoćni trener u FK Novi Pazar u Super ligi Srbije, što je bilo ogromno iskustvo i prilika da nastavim da se usavršavam. Posedujem UEFA A licencu, a trenutno završavam UEFA Elite Youth A, najviše trenersko zvanje za rad sa mlađim kategorijama. Smatram da je kontinuirano usavršavanje obaveza svakog trenera koji želi da prati savremene trendove u fudbalu i pruži igračima najbolji mogući razvoj”, napominje Hadžibulić.
Njegov krajnji cilj je upisivanje prestižne UEFA Pro licence, kako bi sutra bio spreman za najveće izazove.
“Za mene to nije samo zanimanje, već način da vratim fudbalu deo onoga što je fudbal dao meni. Najveće zadovoljstvo mi predstavlja rad sa mladim igračima, njihov napredak i činjenica da mogu da učestvujem u stvaranju novih generacija fudbalera i dobrih ljudi”, zaključio je Hadžibulić.
E. Nailović
Foto: Privatna arhiva, Ustupljene fotografije Semir Hadžibulić
