Promene su neminovnost, a novopazarska književna scena ’’zvuči’’ obećavajuće, smatra urednica književnog programa Kulturnog centra u ovom gradu Almira Suljević.
Ona je za portal Free media rekla da mladi ljudi menjaju svet i donose promene kojih se ne treba plašiti, te da je Novi Pazar oduvek bio rasadnik veoma talentovanih književnika.
„Možemo biti ponosni što smo savremenici velikih pisaca, kao što su Sinan Gudžević, Šaban Šarenkapič, Enes Halilović, Nadija Rebronja i mnogi drugi. To su imena poznata, priznata i višestruko nagrađivana u svetu književnosti na prostoru bivše Jugoslavije“, rekla je Suljević.
Sinan Gudžević i Enes Halilović
Ona ističe da poslednjih 15 godina, koliko radi u ovoj kulturnoj ustanovi, svedoči brojnim pozitivnim promenama, koje se odnose na unapređenje infrastrukturnog i radnog prostora, kako u tehničkom tako i u programskom smislu.
Bogat i raznovrstan književni program, prema njenim rečima, u značajnoj meri doprinosi očuvanju pravih vrednosti, negovanju pisane reči, lepog govora i kulture komunikacije uopšte.
Osim tradicionalnih programa, kao što su: Takmičenje u besedništvu, Književna nagrada Aladin Lukač i Damski festival književnosti, u Kulturnom centru se organizuju i brojne promocije knjiga i večeri poezije.
Almira Suljević
„Ono na šta sam izuzetno ponosna je to da smo pre dve godine počeli sa izdavaštvom. Do sada smo izdali dve knjige i treća je u pripremi. To su veoma značajna dela za sve istrazivače usmene književnosti i bošnjačke tradicije, vezane za bajrame i Ramazan“, naglasila je urednica književnog programa.
Prva knjiga, koja nosi naslov “Pevač priča“, autora Albert B. Lorda, je reizdanje knjige koju je 1991. godine urednik i osnicač “Biblioteke XX vek“ Ivan Čolović prepoznao kao veoma važno delo za izučavnje usmene književnosti na našim prostorima.
Na taj način se, kako naglašava Suljević, šira javnost upoznala sa našim bardom usmene književnosti Avdom Međedovićem, Homerom današnjice.
Dragana Tomašević Karahasan je autorka druge knjige koja nosi naslov “Bajram ide“. Ona predstavlja zbirku priča i poezije svih značajnih bosanskohercegovačkih pisaca, vezanih za Ramazan i za bajrame.
Suljević kaže da je i treća knjiga, koja je u pripremi i za koju se očekuje da na jesen izađe iz štampe, takođe vezana za usmenu knjizevnost.
„Ona se sastoji od tekstova Alberta B. Lorda, koji do sada nisu objavljivani na našem govornom području. Izbor tekstova je napravio nas čuveni književnik Sinan Gudžević.
Ovu knjigu Kulturni centar izdaje zajedno sa ’Bibliotekom XX vek’ iz Beograda“, kaže ona.
Ističe da je broj mladih autora književnih dela u gradu mladih u stalnom porastu.
„Kulturni centar, pored gradske biblioteke i mnogih drugih alternativnih mesta za promociju knjiga, je institucija na usluzi našim mladim piscima koji žele da predstave svoja dela. Naravno da na umetničkom savetu biramo one za koje smatramo da su umetnički vredne za promociju u našoj ustanovi“, naglašava urednica književnog programa.
Književna nagrada Aladin Lukač
Takmičenje u besedništvu ustanovljeno je pre gotovo dve decenije u Novom Pazaru, s ciljem negovanja lepog govora. Ono što je, prema njenim rečima, najbolji pokazatelj da taj program ima smisla i da daje rezultate je veliko interesovanje mladih i činjenica da su mnogi bivši takmičari danas zreli pisci i intelektualci svih profesija.
„Talenat za govorništvo se rađa, Ne mogu svi biti vrhunski govornici, posebno kada treba govoriti pred publikom, ali je to veština koja se radom i vežbom može prilično dobro savladati. Oni najbolji se već više od dve decenije javljaju i predstavljaju široj publici putem ove manifestacije“, kaže Suljević.
Navodi da to takmičenje ne bi trajalo toliko dugo i da ne bi bilo tako kvalitetno da nije profesorica i profesora srednjih škola koji, kako kaže, marljivo rade sa talentovanom omladinom.
Na pitanje našeg portala šta je to što nedostaje mladima u Novom Pazaru po pitanju negovanja kulture komunikacije i važnosti čitanja u eri interneta, modernih tehnologija i kratkih ’’instant’’ formi koje im se nameću, ona kaže da taj, kao i većina problema, nastaje u porodici, koja je najvažniji činilac u procesu vaspitanja jednog mladog bića.
„Možda bi trebalo najpre izvršiti neku vrstu edukacije odraslih, koji takođe sve više imaju problema i koji su, kao i većina mladih, postali ovisnici o konstantnoj “konektovanosti“, kako bi oni imali više znanja o lošim uticajima prekomernog gledanja u ekran i dalje uticali na svoju decu. Mislim da su mnogi, napredniji mladi roditelji, to shvatili i počeli da kontrolišu koliko vremena njihova deca provode ispred bilo kojeg ekrana, kao i o vrsti programa i sadržaja koje prate na društvenim mrežama i internetu uopšte“, smatra ona.
Dobra strana kratkih, instant formi je, prema njenim rečima, ta što mnogi koji nisu zainteresovani za književnost, ipak pročitaju po neku lepu misao nekog velikog pisca ili mudraca.
„Danas se, ipak, uprkos svim ovim izazovima dosta čita, broj obrazovanih ljudi je iz dana u dan sve veći, a jedan od dobrih pokazatelja su i biblioteke u gradu, koje su uvek pune ljubitelja pisane reči“, kaže Suljević.
Ona smatra da odgovornost za usmeravanje mladih generacija da neguju prave vrednosti nije samo na prosvetnim radnicima i predmetnim nastavnicima, već i u obrazovnom sistemu uopšte.
„Ne možemo reći da je problem kod predmetnih nastavnika, ako on postoji, već je sitem školovanja možda zastareo za vreme u kojem živimo. Ne sumnjam da predmetni nastavnici ne daju sve od sebe kako bi preneli prave vrednosti đacima, ali, nažalost, nisu oni jedini izvor informacija koje deca primaju. Tu su razne društvene mreže i portali, koji su nekontrolisani, većinom neprimereni za njihov uzrast i godine, što je trenutno jedan od većih problema u svetu“, ocenila je Suljević.
Poručila je da treba da verujemo mladim ljudima koji menjaju svet i svest svoje zajednice.
„Nisam od onih kojima je dobro samo ono što im je poznato i ono iz nekog perioda pre. Svaka nova generacija donosi sa sobom promene i ostavljaja neki svoj pečat. Šta je od toga dobro, a šta ne, vreme će pokazati. Optimista sam što se tiče omladine u našem gradu. Smatram da su, u većini, to savremeni mladi ljudi, bez nekih većih kulturoloških razlika u odnosu na svoje vršnjake iz bilo koje zapadnoevropske zemlje ili sveta“, zaključila je Suljević.
S. Ljajić
Foto: Kulturni centar Novi Pazar
