Ona je po zanimanju medicinska sestra, ali je život usmerio na drugačiji put, te je medicinsku iglu zamenila heklicom, zahvaljujući kojoj je proglašena jednom od 100 uspešnih poslovnih žena na prošlogodišnjem izboru Pošte Srbije.
Ajsela, vlasnica preduzetničke radnje „Heklani svet“, prva na ovim prostorima ima sve potrebne diplome i sertifikate, koji garantuju primenu tradicionalne tehnike u izradi modela.
Ona za portal Free media kaže da joj je laskava titula dodatni podstrek za realizaciju budućih poslovnih ideja.
„Na početku nisam ni razmišljala da će ovo biti moja profesija. Počela sam onako iz meraka, jer sam videla da se to narodu dopada. Kako sam sve više radila i meni se sve više dopadalo. Uvidela sam koliko to može da bude kreativno, koliko je opuštajuće, koliko možemo da iskažemo svoju maštu i kreativnost kroz takve radove“, priča nam ova Sjeničanka.
Objašnjava da je uz porast broja zadovoljnih kupaca, konstantno uvećavano i njeno lično zadovoljstvo.
S obzirom da je heklanje od davnina široko rasprostranjen hobi među ženama sjeničkog kraja, teško je bilo poverovati da to nekome može postati zanimanje.
Ličnim primerom Ajsela je to i dokazala, iako je i sama u početku bila skeptična.
„Ključni momenat da osnujem preduzetničku radnju bio je porast broja zainteresovanih kupaca, pojedinaca, ali i butika koji su hteli da otkupe moje proizvode preko računa. Kada je neka ozbiljna firma zainteresovana za kupovinu od vas, morate imati sve registrovano. Takvi zahtevi, kojih je vremenom bilo sve više, bili su prekretnica da se krene ozbiljno u preduzetničku priču“, kaže ona.
Dok žene iz hobija obično heklaju stolnjake i miljea, Ajsela je krenula više koraka dalje, a sve je počelo naručivanjem baletankica za bebe.
„Kroz taj ručni rad trudila sam se da radim nešto što i ja volim, što je meni blisko, a to je, kao i svakoj ženi, odeća. Sada heklam i izrađujem: haljine, džempere, kupaće kostime od posebnog konca otpornog na vodu, topiće, torbe i sve što jedna žena može da ponese’’, ističe ova uspešna poslovna žena.
Heklani svet koji Ajsela stvara tradicionalnim tehnikama, njen je način da iskaže kreativnost i ukaže na značaj ručnog rada.
Ona poseduje sertifikat za heklanje, tkanje i pletenje „Otvorena šaka“ od Ministarstva privrede, kojim se potvrđuje da sve što nastaje u ovoj preduzetničkoj radnji nastaje tradicionalnim tehnikama.
„Uglavnom radim sama, ali imam i pomoć od svekrve, koja mi najviše pomaže. Imam i žene sa kojima se družim i sarađujem, tako da po potrebi, u zavisnosti od porudžbine, i one uskoče u pomoć“, priča Ajsela.
Njeno glavno tržište je inostranstvo. Svoje proizvode šalje u različite delove sveta.
Kada je u ptanju Srbija, Ajselin „Heklani svet“ se najbolje prodaje u Beogradu i Novom Sadu.
„Razlog je verovatno što je platežna moć ljudi sa strane veća, ali ima i ovde onih koji znaju i cene vrednost ručnog rada. Mislim da se na našim prostorima ovaj rad ne ceni dovoljno, zato što većina ovde zna da hekla. Samim tim taj posao prividno deluje kao manje vredan i sveprisutan“, objašnjava ona.
Poznato je da je biti prvi u nekom biznisu u startu velika prednost. Ajsela se razlikuje od većine žena, ne samo po kreativnosti, već i po hradrosti da se osmeli na važan korak i pokrene sopstveni biznis.
Ona stvara sporu modu u svom Heklanom svetu i trudi se da se kvalitetom i originalnošću izdvoji od drugih.
„Trudim se da se izdvojim iz ponude, jer izrađujem moderne modele tradicionalnom tehnikom. To nisu klasični ručni radovi, koji su se pre radili, nego modeli koji su prilagođeni današnjoj omladini, devojkama koje ove odevne komade mogu obući u svakoj prilici, u školi, gradu, na plaži…“, ističe Ajsela za naš portal.
Finansijska sredstva za otvaranje firme dobila je od Nacionalne službe za zapošljavanje. Putem konkursa su joj odobrena sredstva za izradu sajta, a njen poslednji do sada realizovani projekat finansiralo je i odobrilo Ministarstvo kulture i informisanja.
U pitanju su radionice heklanja na kojima je 20 mladih polaznica naučilo tradicionalne vetišne ovog zanata. Radionice su organizovane u dve grupe u trajanju od po mesec dana.
„Oduševljena sma odzivom i iskazanim interesovanjem mladih devojaka da nauče da heklaju. Svih 20 polaznica pokazalo je izuzetnu motivaciju i sve su savladale osnove heklanja, iako je većina došla bez ikakvog predznanja. Samo je par njih imalo priliku da drži heklicu u rukama, ostale se nikada ranije nisu susrele ni sa heklicom, niti koncem“, izjavila je ona.
Ajsela planira da takve radionice prošiti i na okolne gradove, kao što su Novi Pazar i Tutin. Namerava kaže da osnuje udruženje žena koje se i dalje bave ručnim radom i vole to da rade, kako bi im se pružila prilika da sa tradicionalnim radovima udruženo izađu na tržište.
Pošto samo tržište diktira uslove poslovanja i obim posla, nada se da će u budućnosti proširiti sopstveni biznis i zaposliti još nekoga.
Trenuntno je još uvek aktuelna letnja kolekcija, a u fazi je kreiranje zimske. Biće u ponudi džemperi, kardigani, kape, šalovi i sve što je aktuelno za jesen i zimu.
Ajsela ističe da su za stvaranje spore mode tradicionalnim tehnikama jednako važna životna okolina, tradicija, nova znanja, ali i one pomalo zaboravljene vrednosti o tome koliko je zadovoljstvo u onome što stvaramo sami u skladu sa prirodom.
„Inspiracija je uglavnom tu oko nas, u prirodi, ali moraju malo i svetski trendovi da se prate, da bi se prodavala garderoba, iako je to ručni rad i spora moda sama po sebi, gde trendovi ne prolaze tako brzo“, naglašava ona.
Dodaje da je po radovima koji, zbog karakterističnog proizvodnog procesa moraju biti skuplji u odnosu na garderobu koja se serijski proizvodi, više poznata u Beogradu nego u Sjenici.
„Bilo bi lepo da se ručni rad više uvažava, podstiče i promoviše i na našim prostorima, konkretno u lokalnoj zajednici“, zaključuje ova Sjeničanka.
S. Ljajić
