Ona za portal Free media objašnjava kako je Hipokratova izreka: “Neka hrana bude tvoj lek, a lek neka bude tvoja hrana“, postala njena životna filozofija.
“To je zapravo najjednostavnija i najmudrija filozofija. Videla sam koliko loše navike utiču na energiju, raspoloženje, a dugoročno na zdravlje i odlučila da briga o ishrani postane moj lični izbor, a ne prolazna faza“, kaže ona.
Ova profesorica ekonomske grupe predmeta čvrsto veruje u snagu emocija, koje, kako naglašava, dugoročno grade zdravlje.
“Emocije koje gajimo u sebi i način na koji pristupamo sebi i drugima često su jednako važni, pa čak i važniji od samog izbora hrane. Hrana je gorivo, ali emocije su ono što nas oblikuje i dugoročno gradi zdravlje“, tvrdi Samra.
Dodaje da je za sticanje zdravih navika potrebno vreme, trud i edukacija, ali i veština osluškivanja sopstvenog tela.
“Potrebno je vreme da naučimo da razlikujemo namirnice koje hrane i obnavljaju telo od onih koje ga iscrpljuju. Edukacija je ključna: čitanje stručne literature, praćenje saveta nutricionista, a možda je najvažnije osluškivanje sopstvenog tela“, smatra ona.
Naglašava da i nauka potvrđuje da mikrobiom i metabolizam nisu isti kod svih, pa ono što prija jednom, drugom može da smeta.
“Kroz lično iskustvo sam shvatila da mi ne prijaju žitarice, posebno pšenica, pa ih zato u velikoj meri izbegavam. Mislim da je to najbolji primer koliko je važno da svako osluškuje svoje telo i uči njegov jezik”, ističe Samra.
Spoznala je i da su raznovrsne obrok salate, pune povrća, kvalitetnih proteina, orašastih plodova i hladno ceđenih ulja, njena omiljena hrana.
“U takvim obrocima se lako kombinuje sezonsko i sveže, što je za mene suština zdrave ishrane. Ali ako bih izdvojila jedan poseban, to bi bio Budvig obrok. Njegova kreatorka, dr Johanna Budwig, bila je nemačka biohemičarka i farmaceut, čak sedam puta nominovana za Nobelovu nagradu. Ona je pedesetih godina prošlog veka lečila hiljade ljudi upravo ovim obrokom, posebno one sa kardiovaskularnim i degenerativnim bolestima“, podseća Samra.
Dodaje da njen omiljeni obrok hrani ćeliju iznutra, podržava njenu energiju i regeneraciju, te da se posebno preporučuje ženama u perimenopauzi.
“Laneno seme sadrži biljne fitoestrogene koji mogu doprineti hormonskom balansu i ublažiti neke simptome ovog perioda. Suština je u kombinaciji lanenog ulja i svežeg nemasnog sira. Na biohemijskom nivou, ta kombinacija omogućava vezivanje esencijalnih masnih kiselina iz ulja za proteine iz mlečnog proizvoda. Tako se formiraju jedinjenja koja ćelijama olakšavaju da prihvataju kiseonik i pravilno funkcionišu“, objašnjava ova Novopazarka.
Recept za Budvig obrok:
- 2 kašike hladno ceđenog lanenog ulja
- 2-3 kašika nemasnog sira (Ella, Zero…)
- 2 kašike mlevenog lanenog semena (uvek sveže samlevenog)
- po želji voće (npr. bobičasto), med i malo badema ili oraha.
Način pripreme: Ulje i sir treba dobro izmešati, najbolje štapnim mikserom ili blenderom dok ne nastane fina, kremasta emulzija. Tek nakon toga dodaju se laneno seme i voće.
Tradicija nosi mudrost, za zdravu ishranu potreban balans
Iako se trudi da se hrani zdravo, Samra nije isključiva i veruje da je balans ključan, kako u životu, tako i u ishrani.
“Nije poenta da budemo potpuno isključivi, niti da sebi uskraćujemo svaki užitak. Ako nam se ponekad jede pizza ili ćevapi, to nije tragedija. Važno je da to ostane povremeni izbor, a ne svakodnevna navika. Često štetu ne pravi sam kvalitet obroka, već njegova učestalost i količina. Jedna pizza mesečno neće poremetiti naše zdravlje, ali ako je jedemo gotovo svakog dana, posledice su neizbežne“, navodi ona.
U Samrinoj kuhinji zastupljena su i blago modifikovana tradicionalna jela, prilagođena savremenim potrebama i znanju.
“Verujem da tradicija nosi mudrost. Naši preci su znali da se zdravo živi uz sezonske i lokalne namirnice. Problem je što danas deca sve više jedu van kuće, a to često znači industrijsku, preprarađenu hranu. To je trend koji mi se ne dopada. Zato se trudim da očuvam ono što je dobro iz tradicionalne kuhinje, domaće supe, kuvana jela, fermentisane proizvode… ali uz određene modifikacije“, kaže ona.
Veruje u moć primera i trudi se da zdrave navike u ishrani prenese na članove svoje porodice i prijatelje.
“Kada drugi vide da imate više energije, bolje raspoloženje i vitalnost, mnogo su spremniji da sami naprave promene nego ako im stalno govorite šta treba da rade. Naravno, ni u mojoj porodici to nije uvek jednostavno. Sa decom, posebno u tinejdžerskom periodu, stalno postoje izazovi, prirodno je da požele brzu ili industrijsku hranu. Ne borim se protiv toga zabranama, već kroz balans: ako je dan slabiji po izboru hrane, onda se trudimo da nadoknadimo sa više voća, dobrim smutijem ili domaćim obrokom sledećeg dana“, objašnjava ona.
Kaže da domaća hrana od kvalitetnih sastojaka na stolu uvek izaziva pozitivne reakcije.
“Prijatelji često kažu da su im i najmanje promene, poput izbacivanja gaziranih pića ili unošenja više sezonskog voća, zamena suncokretovog ulja za maslinovo, donele veliku razliku u energiji. To je, po meni, suština. Zdravlje ne dolazi kroz stroga pravila i velika odricanja, već iz doslednih malih izbora“, zaključuje ova Novopazarka, kojoj su zdrave navike u ishrani postale sastavni deo života.
S. Ljajić
