Tome svedoči bogato kulturno nasleđe koje predstavlja spoj istoka i zapada, a različite kulture, vere i tradicije oblikuju život grada koji i dalje odiše duhom zajedništva.
Sagovornici portala Free media različito doživljavaju multikulturalnost i interkulturalnost ovog grada, ali su saglasni da razlike predstavljaju najveće bogatstvo jednog društva.
Izvršni direktor nevladine organizacije “Urban in“ Sead Biberović kaže da uprkos uticajima sa pozicija moći i nametanja veštačkih podela, u Novom Pazaru i dalje postoji interkulturalnost, koju treba negovati i razvijati.
“S ponosom mogu da kažem da mi u Pazaru imamo interkulturalnost, a sa žalošću da ta interkulturalnost nije ni približno onoliko razvijena koliko bi trebalo da bude. Možda će me neko optužiti za neku jugonostalgiju, ali mislim da smo u to vreme imali interkulturalnost na mnogo višem nivou nego sada. S druge strane, imajući u vidu šta smo sve preživeli tokom devedesetih, pa i sada, mislim da smo na neki način heroji što i to malo, ili možda malo više interkulturalnosti i dalje imamo“, smatra Biberović.
Naglašava da treba napraviti razliku između multikulturalnosti, koja označava samo postjanje različitih kultura na jednom prostoru, i interkulturalnosti, koja ide korak dalje.
“Interkulturalnost znači da različite kulture, koje postoje u jednoj zajednici, žive i obitavaju jedna pored druge, da suštinski komuniciraju, da imaju jake veze, kontakte i da utiču jedne na druge“, pojašnjava on za naš portal.
Dodaje da su ljudi skloni da kompletnu kulturnu raznovrsnost svode samo na etničke ili religijske pripadnosti, naglašavajući da su kulturne grupe mnogo brojnije, te da treba jačati njihove veze i suštinsku komunikaciju.
Pisac Vladan Đokić, koji je izdao nekoliko knjiga o zajedničkom životu pravoslavaca i muslimana u ovom gradu, pojmove multikulturalnosti i interkulturalnosti doživljava kao iskazivanje razumevanja prema drugom i drugačijem i kao nešto što se u ovom gradu podrazumeva.
“Dobri komšijski i prijateljski odnosi, poštovanje drugoga, njegovih običaja, kulture, to za mene predstavlja domaće vaspitanje. Ja sam kroz svoje knjige opisao ono što sam ja doživeo u ovom gradu, ali žalosno je to što danas moramo stalno potencirati ovu vrstu priče, iz prostog razloga što vidim da smo okruženi svim onima koji pokušavaju da tu multikulturalnost prikažu beznačajnom“, kaže Đokić.
Dodaje da nedostatak vremena danas može predstavljati ozbiljan problem u vaspitanju novih generacija.
U uslovima hiperprodukcije informacija o negativnim dešavanjima u svetu, prema njegovom mišljenju, na mikroplanu sve još uvek dobro funkcioniše.
Odrastanje u Novom Pazaru je privilegija
Đokić veruje da je odrastanjem u Novom Pazaru stekao veliko bogatstvo susreta i druženja i razumevanja različitosti, a podela na Srbe i Bošnjake zvuči mu rogobatno.
“Ovde žive ljudi, ma koje vere bili. Porastao sam u Jošanici, u jednoj mahali gde je bilo više muslimana sa kojima sam se najviše družio. Obogaćen sam time što sam upoznao jednu kulturu, jednu religiju o kojoj sam i pisao u svojim knjigama. Videćete u najnovijem romanu Bezimenik, u kojem sam pokušao da spojim religije i da nađem neke zajedničke komponente koje grade svet, a to je danas veoma teško“, priča nam ovaj Novopazarac.
Naglašava da je rođenjem u ovom gradu na bolji način spoznao odnos manjine i većine, koji, ako je korektan, svima obogaćuje život.
Njegov mlađi sugrađanin i kolega po peru, književnik i student Amar Ličina, kaže da je za njega Novi Pazar sinonim za multikulturalnost u različitim aspektima.
“Multikulturalnost za mene podrazumeva taj kontakt, spoj, dodir kultura. To je u Novom Pazaru način življenja i jednih i drugih, a ja bih rekao i trećih i četvrtih i petih, s obzirom na to da mi često gledamo samo sebe i one najbrojnije, ali ovde postoje i oni koji su manje brojni, a o kojima takođe moramo voditi računa“, navodi Ličina.
On takođe smatra da je odrastanje u heterogenoj sredini velika prednost za svakog pojedinca, te da su Novopazarci privilegovani i da su bazično u prednosti kada je u pitanju razumevanje sveta i bogaćenje kulturnog kapitala.
“Razumevanje sveta je razumevanje kontakta, razumevanje onoga drugoga. Svi mi imamo potrebu da odemo negde drugo, ne samo što imamo želju da odemo iz svog mesta, već iz potrebe da razumemo nekoga ko je drugi, drugačiji, da ga upoznamo i da u svoj kulturni kapital usadimo i znanja o svemu onome što on jeste. Upravo u Novom Pazaru imamo mogućnost da se rodimo i da već imamo jednu vrstu kontakta“, pojašnjava on.
Svakodnevica oblikuje interkulturalnost
Ovaj mladi Novopazarac kaže da je porastao u naselju sa većinskim muslimanskim stanovništvom i jednom pravoslavnom porodicom sa kojom neguju dobre komšijske odnose.
Ističe da svakodnevica u ovom gradu oblikuje interkulturalnost, te da tome svedoče brojne anegdote, koje se, kako navodi, bolje mogu doživeti nego ispričati.
Ipak, kao primer interkulturalnosti ispričao nam je događaj iz gimnazijskih dana, kada su njegovi drugovi Filip i Alem izveli besedu povodom Dana škole.
“U srednjoj školi to su bili moji najbolji prijatelji. Za potrebe nastupa Alem je bio obučen u svešteničku odoru, dok je Filip nosio džube i ahmediju. Moram pomenuti da smo prošle godine, kroz različite događaje, pokazali da Novi Pazar sa svim svojim osobenostima jeste integralni deo Srbije, a da je jedna od glavnih osobenosti ta multikulturalnost“, napominje Amar.
Svoja sećanja na nekadašnju novopazarsku čaršiju, njenu istoriju, ljude i autentične događaje, Đokić je autentično opisao u svojim knjigama, a za naše čitaoce ispričao je anegdotu o sunetu, koja dočarava njegov proživljeni interkulturalizam iz dečačkih dana.
“Moji drugovi su umirali od straha kad se najavi taj događaj. Jednog mog druga su satima jurili i nisu mogli da ga uhvate. Kada su ga pronašli, obavljen je obred, a on je ležao u krevetu kao car. Pitao sam ga da li ga boli, a on je odgovorio – videćeš kad na tebe dođe red“, priča nam Đokić kroz osmeh.
Dodaje da je otišao kući strahujući, a da mu je majka tek tada pokušala objasniti da on nema razloga za strah.
“Mi to ne radimo – rekla je. Meni tada nije bilo jasno ko smo to mi, a ko su oni“, kaže Đokić.
Postojanje mnoštva interkulturalnih anegdota u ovom gradu potvrdio je i naš prvi sagovornik, koji je želeo da izbegne religiozne primere tog tipa, koji prema njegovom mišljenju mogu postati kliše.
“Interesantno je čuti kako pravoslavci idu od Bajrama kod muslimana i obrnuto, što je neopisivo i vredno dijamanata, ali se na to svodi celokupno bogatstvo zajedničkog života. To se u vreme o kojem sam malopre govorio, podrazumevalo, kao i mnoge stvari. Sada smo došli u situaciju kada te neke normalne stvari glorifikujemo, kao nešto što je retko. Nažalost, retko je u odnosu na ono koliko bi trebalo da bude“, smatra Biberović.
Bogatstvo različitosti treba doživeti
Dodaje da se celokupno bogatstvo zajedničkog života ne može opisati, već da se mora doživeti.
Za negovanje interkulturalnosti on savetuje praktikovanje otvorene i iskrene komunikacije.
“Imamo čak i kod vrlo bliskih ljudi, različite etničke i religijske pripadnosti, pojavu da vrlo pazimo o nekim stvarima šta i kako govorimo. To su neka delikatna pitanja, o politici, vlasti u Beogradu, o lokalnim vlastima, na primer. Upravo o tome treba otvoreno govoriti i iznositi svoje stavove, kako bismo ostvarili što iskreniju komunikaciju“, objašnjava ovaj građanski aktivista.
Onima koji nisu iz Novog Pazara Biberović poručuje da dođu i na najbolji način dožive ovaj grad koji razlike obogaćuju.
“Pozvao bih, naročito one koji nikad nisu bili ovde, ili koji nemaju često priliku da sreću pripadnike drugih etniciteta, naroda, religija, da dođu, jer lično iskustvo je nezamenjivo. Ja nisam čuo za primer da se neko pokajao što je došao u Novi Pazar. Uvek su pozitivna iskustva i ja garantujem kao Pazarac pozitivno iskustvo bilo kome ko dođe u ovaj grad“, tvrdi on.
Slične poruke upućiju i naši sagovornici pisci, iako predstavljaju različite generacije.
Đokić, koji mnogo vremena provodi na placu u blizini manastira Sopoćani, svedoči konstantnom povećanju broja poseta ovom gradu.
“Mislim da su vikendom svi kapaciteti maltene popunjeni. Ti ljudi sa takvim oduševljenjem i ushićenjem pričaju o ovom gradu, a do samo pre pet, šest godina pitali su me gde je slobodno da se parkiraju, šta će se desiti ako im vide krst u kolima i slično. Sada je drugačije, polako se razbijaju stereotipi i predrasude, koji su godinama stvarani mašinerijom propagande“, primećuje on.
Njegov mlađi kolega ističe da su studenti doprineli da Srbija počinje na pravi način da doživljava ovaj multikulturalni grad, te da je to najveći i najlepši rezultat studentske borbe.
“Pazar je svijet, poruka je koja se širila ne samo sa bedema nego i kasnije u različitim situacijama. To je konstatacija kojoj ne treba dodavati da je Pazar bio svijet ili da je od tog trenutka sivjet. Pazar jeste svijet sa svim svojim osobenostima i otvoren je za sve one koji žele da budu otvoreni prema njemu“, pojašnjava Ličina.
Jasne poruke svima koji nisu iz ovog grada, prema njegovom mišljenju, šalje sam život i kulturno nasleđe Novog Pazara i sve njegove osobenosti.
Tekst i video izjave su urađene u okviru projekta “Razumevanje i tolerancija-naša svakodnevnica”, koji je finansirao Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost, putem Konkursa za Program podrške merama i aktivnostima u oblasti društvene stabilnosti kroz podršku udruženjima građana u Republici Srbiji 2025. godine.
