“Osećaj je poseban. Ponosan sam što sam isključivo radom stigao tu gde sam. I dalje imam ogromnu želju i motiv da budem na terenu”, otkriva on na početku priče za portal Free media.
O kraju ne razmišlja, dok ga god služi zdravlje, biće na raspolaganju ekipi. Toliko dugo trajati mogu samo posebni. On je inspirativan primer kako se upornost isplati.
“To je jedan od faktora. Ostalo su: disciplina, zdrav život, redovni treninzi i da volite ono što radite. Dakle, potpuna posvećenost”, napominje Edin.
Špartao je mnogim terenima, poznat kao beskompromisan igrač koga su mnogi treneri voleli, drugi strepeli od njegovih kvaliteta. Takav od početka, još od svoje sedme godine kada mu je fudbal ušao u krv.
“Bili su to bezbrižni dani, sanjao sam da postanem neko i nešto u fudbalu, budem profesionalac, igram velike utakmice. I tada i danas sam se radovao svakom dolasku na trening”, seća se.
Zahvalan je rahmetli Veki Škrijelju, tom čuvenom trenerskom magu, koji je u njemu video ne samo talenat, već i mnogo više.
“Ime tog čoveka zaslužuje posebno mesto u mnogima od nas. Zaista je bio nepogrešiv u proceni, gotovo neverovatno još u tom uzrastu. Fudbalski vizionar kakvih je malo”, sa velikim pijetetom govori.
Prvo ozbiljno dokazivanje mu se poklapa sa punoletstvom. Tadašnji trener Novog Pazara Husni Mađuni nije se libio da ga 1995. godine “gurne u vatru”, kao ni mnoge mlade igrače.
“Fantastičan, neponovljiv doživljaj. Jedan od najlepših u karijeri, jer svi smo sanjali da jednog dana zaigramo u prvom timu, da se dokažemo pred najboljim navijačima. Imao sam osećaj da letim po terenu, tolika je želja bila”, ushićeno napominje Edin.
Sem najdražeg plavog dresa, nosio je mnoge druge. Uvek se trudio da daje sebe, zbog te vrline su ga svi poštovali.
Igrao je za: Dinamo iz Pančeva, Železnik, OFK Niš, Sinđelić (Niš), ČSK iz Čelareva. Bio "fudbalski pečalbar" u Belasici iz Strumice.
Zapažene "role" i u Albaniji, dokazao je kvalitet u: Apoloniji, Škumbiniju,Tomoriju i Besi sa kojom osvaja vredan trofej, Super kup Albanije.
Igra sa tom ekipom kvalifikacije za ligu Evrope, a rivali, giganti na globalnom nivou: Seltik i Olimpijakos.
“Na suprotnoj strani: Mitroglu, Holebas, Mareska, Raul Bravo. I sad me prođe jeza kad se setim toga, veliki klubovi, još veći majstori fudbala. Trebalo je to doživeti, imao sam privilegiju da igram protiv njih”, iskren je.
Posle tih “Odiseja” skrasio se u zavičaju. Igra za srpskoligaša Jošanicu, primer je i uzor mladima.
“Trudim se da pomognem, pre svega znanjem i iskustvom. Fudbal je moja sadašnjost i budućnost. Poslednji zvižduk igračke karijere nije ni na horizontu”, ne ostavlja dilemu na kraju priče za naš portal.
ALBANIJA I NIŠ ZA NEZABORAV
Mnogo je kao igrač prošao Edin Ferizović, svuda bio omiljen i poštovan. Ipak sem Novog Pazara ističe dve “adrese”.
“Sjajno mi je bilo u Albaniji, fudbalska euforija, frenetični navijači. Pravi ambijent za igrača. U Nišu sam se, pak, osećao kao u mom Pazaru. Odlično prihvaćen od svih, kao da sam godinama tu. Izuzetno su me cenili”, kaže on.
NAJDRAŽE POBEDE U PLAVOM DRESU
Mnogo puta se radovao na terenu, učestvovao u brojnim trijumfima, dva su mu posebna. Oba u plavom dresu.
“Najdraže pobede su mi protiv Rada i Čukaričkog. Protiv ‘građevinara’ smo izgarali, oni sjajan tim, pomenuću: Jorgačevića, Sikimića, Branu Ilića, Pejčinovića, Tomovića. Srušio ih je Andraš Strapak, slavilo se i na terenu i među navijačima”, priseća se.
Ova druga, protiv “brđana” je ostvarena u veoma neizvesnoj utakmici, pred prepunim tribinama uz fantastično navijanje.
“Na kraju smo pobedili 4:3, gol odluke postigao je majstorski Enver Alivodić”, dodaje.
UVEK PODRŠKA OCA
Mnogo je lakše kada jedan sportista ima podršku porodice. Otac Edina Ferizovića Ibrahim, jedan je od najboljih boksera Novog Pazara svih vremena, sinonim za hrabrost.
Doveo je do ivice nokauta jednog Marijana Beneša, koga su spasile sudije.
“Uvek je bio uz mene, govorio da istrajem i maksimalno se trudim kako bi uspeo. Njegov sportski put mi je bio i vodilja, dokaz da kad se spoje: snaga, talenat i hrabrost, rezultat ne može da izostane”, zaključio je Edin.
E. Nailović
Foto: Ustupljene fotografije Edin Ferizović
