Više od dve decenije je Ferid Ćosović branio gol Rukometnog kluba “RAS”, dok je sa grupom “Laurusi” bio deo istorije muzičke scene u Novom Pazaru i bivšoj SFRJ.
Prepoznatljiv je Ferko po tom istančanom sluhu za sport i note. Dao je mnogo svom gradu, koji ga i danas pamti. A pamti i on mnogo toga, svoje početke među stativama.
“Počeo sam 1968. sa 16 godina. Bila su takmičenja školska u rukometu i fudbalu. Tada me je zapazio rahmetli profesor Redžep Halilović – Fane i rekao da sam talenat za rukomet, a posebno da imam konstituciju i veštinu za golmana”, priseća se.
Vrlo brzo se pridružuje čuvenoj generaciji koja je i osnovala ovdašnji rukomet. Kaže da mu je bila ogromna čast što je delio teren sa njima.
“Imao sam sreću i privilegiju da branim sa njima. Bili smo uspešni, na terenu kao jedan, van terena kao porodica. Zadovoljstvo mi je što sam deo njih. I to mi je jedna od najlepših uspomena, uspomena na period kada je ovaj sport bio izuzetno popularan. Pamtim atmosferu na tribinama, svi su nas voleli”, priča za on za portal Free media.
Ne pamti debi na golu, ali se seća utakmice protiv Kragujevca. Odlično je branio. Bilo je to u početku karijere, koja će trajati više od dve decenije, bez mrlje, sa mnogo uspeha i emocija prema grbu na dresu.
“Jedan od najvećih uspeha bila je utakmica protiv Pirota. Tada sam odbranio 12 sedmeraca i to svim igračima, pa onda i njihovom treneru, koji je takođe bio u protokolu. Podvig i za reprezentativne golmane, začarao sam mrežu. Za reprezentaciju Srbije sam igrao u Vrnjačkoj Banji, to mi je takođe bila velika čast”, ističe.
Ipak, njemu najdraži nastup nije bio na čuvenom terenu na Rekreacionom centru, već u srcu Pomoravlja.
” Najdraža utakmica mi je bila protiv Jagodine, u tadašnjem Svetozarevu. Odbranio sam deset sedmeraca, dobio ogromne ovacije i divljenje njihove publike. Imali su odličnu ekipu, ali smo ih pobedili sedam razlike. Bila je to utakmica koja se i danas prepričava”, seća se.
Njegova magija na golu pročula se na daleko. Mnogi su hteli da ga privole u svoje “jato”. Međutim, nije mu se odlazilo iz njegovog Pazara.
“Bio sam jedan od najtraženijih golmana u bivšoj Jugoslaviji, tada sam dobio ponudu o kojoj se mašta. Majdanpek mi je nudio i posao za mene i suprugu, samo da dođem. Ali, s obzirom da sam bio mnogo vezan za svoj grad i porodicu, odbio sam. Ne žalim, jer Pazara nema nigde na svetu”, otkriva nam.
Posle 21 godine aktivnog bavljenja rukometom bio je: trener, delegat, član Skupštine Rukometnog saveza. Bez sporta nije mogao, njegovim stopama išao je sin Irfan, takođe sjajni čuvar mreže. Uostalom, drugačije se nije ni očekivalo. A Pazar zna, i Pazar pamti.
Sport i muzika kao jedno
Uz rukomet Ferkova velika ljubav je muzika. Dovoljno je reći da je član kultne grupe ” Laurusi”, koja je pobedila i grupu “Galija” na Zaječarskoj gitarijadi te 1977. Jedina iz Novog Pazara.
“Kao članovi grupe ‘Laurusi’ bili smo uspešni i voljeni u našem gradu. Voleli smo muziku, sve smo postigli zahvaljujući profesoru Predragu Peruničiću, koji nas je učio svemu vezano za muziku”, otkriva nam.
Ta pesma “Odlaziš”, ili zvanično “Bez tebe” postaje vanvremenski hit, do danas.
“Pesmu je napisala Bisera Vukašinović, muziku Đorđe Popović. Drago mi je da je i danas slušaju sve generacije. Pored pesme ‘Odlaziš’ pobedila je i Brigadirska pesma koju je takođe komponovao Đorđe Popović. Dakle, ostvarili smo dupli trijumf u Zaječaru, na šta sam posebno ponosan”, ističe.
U horu sa ćerkom
Nije samo sa gitarom i među stativama briljirao Ferid Ćosović. Uspešan je i kao član gradskog hora.
“Osvajali smo brojne nagrade i prva mesta u Srbiji pod dirigentskom palicom Predraga Peruničića. Bio sam član do poslednje postave. Čak sam jedne godine pevao zajedno sa svojom ćerkom Aidom”, naglašava ovaj poznati novopazarski rukometaš i muzičar.
E. Nailović
