Kako najmlađi Novopazarci mogu na najbolji način da provedu slobodno vreme u ovom gradu, razgovarali smo sa psihoterapeutskim stručnjacima i predstavnicima sportskih i kulturnih ustanova.
Predsednica Sportskog saveza Novog Pazara, svetski poznata atletičarka Amela Terzić Ljajić, kaže za portal Free media da je često raspuste provodila kod kuće, baveći se sportom, što i mlađim generacijama preporučuje.
“Letnji raspust ne mora da znači dosadu, jer naš grad i ovog leta nudi brojne sadržaje koji podstiču druženje, rekreaciju i zdrav način života. Posebno me raduje što je cena ulaznice za gradski bazen na Rekreacionom centru ostala pristupačna i pored brojnih poskupljenja i to je odlična prilika za kvalitetno provedeno vreme naših najmlađih sugrađana tokom toplih letnjih dana“, smatra ona.
Ističe da otvoreni tereni, trim-staze, šetališta i novi padel tereni omogućavaju deci i mladima da se druže, razvijaju sportski duh i stiču zdrave navike.
Amela Terzić Ljajić, predsednica Sportskog saveza Novog Pazara
Najavljuje da će građani i ovog leta imati priliku da prate Sandžačke igre, te da će 16. avgusta biti Noćna trka, za koju su prijave već otvorene.
“Za one koji žele da naprave prve trkačke korake, leto je idealno vreme za pripreme. Trčanje pored reke, na uređenim šetalištima, kroz park i rekreativne zone, odličan je način da se deca i mladi fizički aktiviraju i provode vreme na otvorenom“, naglašava prva olimpijka Novog Pazara.
Napominje da sport spaja ljude i uči ih timskom duhu, poštovanju i prijateljstvu.
“Važno je da svako dete tokom raspusta pronađe aktivnost koja ga ispunjava, stekne nova poznanstva i iskoristi sadržaje koje naš grad pruža. Sigurna sam da će leto provedeno uz sport, druženje i boravak na otvorenom ostati u lepom sećanju mnogim našim mladim sugrađanima“, tvrdi Terzić Ljajić.
Knjige i digitalna revolucija
Prostor za korisno provedeno slobodno vreme mališanima nudi i Dečije odeljenje Narodne biblioteke “Dositej Obradović“, koje trenutno ima 6,5 hiljada aktivnih posetilaca.
Među najčitanijim naslovima za decu su: “Gricko – priručnik o dinosaurusima“ i “Zmajeva pošta“ od Eme Jarlet; “Svako mora jednom“ od Gradimira Stojkovića, “Suze od smeha“ Slobodana Tanišića i drugi.
Najčitaniji naslovi za decu
Rukovodilac tog odeljenja Zuhra Mustafić kaže za naš portal da među najmlađima ima i dalje vernih čitalaca, koji ne uzimaju samo obaveznu školsku lektiru.
“Digitalna revolucija uzela je svoj deo i u čitalačkoj publici, ali opet imamo dece koja redovno i rado dolaze u biblioteku i čitaju. Pisana reč je nešto najlepše i nešto što odmara dušu, a čitalačke navike se najbolje stiču u najranijem uzrastu“, naglašava ona.
Dodaje da je u skladu sa savremenim trendovima deci dostupan internet i čitalački klub.
Narodna biblioteka “Dositej Obradović”
“Plan i program tokom školske godine nam je bogat i raznovrstan. Obeležavamo sve praznike koji se odnose na decu, kao što su, Dečija nedelja, Dan dečije knjige i Dan maternjeg jezika, a sve u cilju razvijanja čitalačkih navika kod najmlađih. Tokom raspusta oni mogu da borave ovde, čitaju, koriste literaturu koju žele, ali i da rade na projektima, jer imaju i slobodan pristup internetu“, napominje ova bibliotekarka.
Naglašava da program besplatnog upisa i dalje važi za predškolce i prvake, ali i druge kategorije učenika.
Potrebni sadržaji koji povezuju kretanje, druženje i savremene veštine
Da raspust kod kuće ne mora biti period dosade, izolacije i prekomernog vremena provedenog uz ekrane tvrdi i master psihološkinja-psihoterapeutkinja Azra Crnovršanin.
Azra Crnovršanin, master prihološkinja-psihoterapeutkinja
Ona smatra da to može biti dragocena prilika za razvoj samostalnosti, socijalnih veština, kreativnosti i emocionalne otpornosti, ukoliko se deci ponude kvalitetni i dostupni sadržaji.
“Pristup koji se zasniva samo na zabranama telefona i kritikovanju vremena provedenog na internetu često proizvodi suprotan efekat, otpor, zatvaranje i nerazumevanje između odraslih i mladih. Cilj nije oduzeti deci tehnologiju, već ih naučiti zdravom odnosu prema njoj“, kaže ona.
Napominje da dete najbolje razvija svoje potencijale kada ima mogućnost izbora, pripadanja grupi i osećaj da je deo zajednice.
“Kada mu ponudimo aktivnosti koje bude radoznalost, kreativnost i potrebu za povezivanjem sa vršnjacima, ekran prirodno prestaje da bude jedini izvor zadovoljstva. Zato je važno da se organizuju sadržaji koji povezuju kretanje, druženje i savremene veštine“, naglašava.
Da deca ne bi bila samo konzumenti digitalnog sveta, već njegovi aktivni i odgovorni kreatori ona savetuje da se organizuju radionice digitalne fotografije, snimanja i obrade video sadržaja, programiranja, robotike i kreativnog korišćenja društvenih mreža i medijske pismenosti.
Preporučuje roditeljima i deci da što više koriste prirodne potencijale grada.
“Pored Rekreacionog centra u centru grada, veoma vredan prostor za boravak i aktivnosti je i Rekreacioni centar Bukreš, koji svojom većom nadmorskom visinom, borovom šumom, prijatnom klimom, sportskim terenima i prelepom panoramom grada pruža idealne uslove za odmor, igru i kvalitetno provođenje vremena“, kaže Crnovršanin.
Naglašava da je važno motivisati decu da i tokom raspusta budu deo različitih udruženja koja postoje u gradu.
“Učešće u radu organizacija, radionicama, humanitarnim i kreativnim projektima može kod dece razvijati empatiju, odgovornost, osećaj pripadnosti i samopouzdanje. Kroz takva iskustva dete ne dobija samo znanje, već razvija životne veštine koje će mu biti važne u budućnosti. Suština nije u tome da ih udaljimo od sveta u kojem odrastaju, već da im pomognemo da pronađu ravnotežu između digitalnog i stvarnog života“, zaključuje ova dečija psihoterapeutkinja.
Dok školska zvona miruju, uz sportske terene, prirodne potencijale, biblioteku i druge ustanove koje tokom leta ostaju otvorene za najmlađe, moguće je da leto u Novom Pazaru bude vreme za nove veštine, prijateljstva i navike koje ostaju i kada raspust prođe.
S. Ljajić
