Od odgovora na jednostavna pitanja do izrade tekstova, rešavanja zadataka i kreiranja sadržaja, AI alati učenicima su dostupni gotovo u svakom trenutku, a sve je više i nastavnika koji je koriste u planiranju, kreiranju i prezentaciji nastavnih jedinica.
Sagovornici portala Free media iz Novog Pazara saglasni su da je, u uslovima kada je upotreba veštačke inteligencije u obrazovanju samo delimično definisana i još uvek na nivou preporuka, najveća odgovornost upravo pred nastavnicima i prosvetnim radnicima.
Oni treba da iznađu načine kako da tehnologiju koriste kao pomoć pri učenju, a ne kao prečicu do gotovog odgovora, kako da provere šta su učenici zaista samostalno uradili i da ih podstaknu da, i pored gotovih odgovora, koji su im na dohvat ruke u svakom trenutku, dalje razvijaju kritičko mišljenje i sopstvenu kreativnost.
O prednostima i izazovima upotrebe veštačke inteligencije u ovoj oblasti razgovarali smo sa psihološkinjom Kristinom Stefanović, profesorom geografije Kemilom Ibrahimovićem i profesorkom hemije Sabinom Šaćirović.
AI kao pomoć, a ne zamena za razmišljanje
Psihološkinja Osnovne škole “Bratstvo“ Kristina Stefanović kaže za naš portal da je iznalaženje prave mere u korišćenju AI alata od suštinske važnosti i za psihološki razvoj svakog deteta.
Prema njenim rečima, jedan od problema je što deca veštačku inteligenciju neretko koriste kao zamenu za sopstveno razmišljanje, umesto kao alat koji može da im olakša učenje i rešavanje zadataka.
“Treba da razgraniče da su različite vrste veštačke inteligencije zapravo alati koji služe da nam pomognu i olakšaju rešavanje zadataka i učenje, a ne da zamene naše razmišljanje. Kada učenik dobije gotovo rešenje zadatka, a da prethodno nije pokušao sam da ga reši, može da izostane važan deo procesa učenja, a to je razvijanje kritičkog mišljenja i sposobnosti rešavanja problema“, upozorava ona.
Napominje da sadržaji koje AI generiše nisu nužno tačni niti oslobođeni predrasuda i stereotipa, zbog čega je važno da učenici nauče da preispituju dobijene odgovore i proveravaju informacije.
“Važno je da dete prvo pokuša da reši zadatak. Uvek možemo da zatražimo živu reč, da pitamo ljude oko sebe za pomoć. Ukoliko to ne pomaže, onda možemo da pitamo veštačku inteligenciju“, navodi Stefanović.
Međutim, prema njenom mišljenju, deca danas najčešće posegnu prvo za veštačkom inteligencjom.
“Mislim da oni sad koriste veštačku inteligenciju previše. U prilog tome govori podatak da je jedan od najpopularnijih alata veštačke inteligencije ChatGPT za četiri meseca dostigao čak 100 miliona aktivnih korisnika, dok su društvenoj mreži Facebook za tu brojku bile potrebne četiri godine“, navodi ona.
AI može da podstakne maštu i kreativnost, ali i da naruši samopouzdanje
Posledice nekritičkog korišćenja AI, prema njenim rečima, mogu se primetiti i u samopouzdanju učenika. Iako uz pomoć ovih alata mogu da naprave kvalitetan zadatak, problem nastaje kada treba da objasne ili usmeno predstave ono što su napisali.
“Kada treba da prezentuju ono što su napisali kao domaći zadatak, dolazi do nesigurnosti i konfuzije, jer ni sami ne znaju šta čitaju. Veštačka inteligencija danas može sve to da sroči, ali kada treba da iznesemo i odbranimo ono što smo napisali, vide se rupe u razmišljanju i načinu rešavanja problema“, objašnjava ona.
Sa druge strane, napominje, AI može pozitivno uticati i dodatno pospešiti razvoj mašte, kreativnosti i radoznalosti kod dece.
Nastavnicima savetuje da ne procenjuju samo konačan rezultat već i koliko učenici razumeju sadržaj, kako su došli do određenog zaključka i da li umeju da iznesu sopstveno mišljenje.
Roditelji kao važna podrška
Ističe da u razvijanju odgovornog odnosa prema veštačkoj inteligenciji značajnu ulogu imaju i roditelji, koji treba da se upoznaju sa mogućnostima i ograničenjima ovih alata, kako bi deci pomogli da ih koriste na primeren način.
Kontrola, objašnjava, ne mora da znači da roditelj neprestano nadgleda svaki detetov korak, već da kroz svakodnevni razgovor prati kako ono uči, koje sadržaje pretražuje i na koji način dolazi do odgovora.
“Roditelj treba da bude neka vrsta nadzora, ali ne tako što će stalno stajati iznad deteta i gledati šta pretražuje, već kroz svakodnevnu interakciju i razgovor. Važno je da zna šta dete pretražuje, koliko često to radi i na koji način“, ističe ona.
Dodaje da je važno da roditelji budu informisani i o starosnim ograničenjima za korišćenje pojedinih alata, kao i o rizicima koje njihova upotreba može da nosi.
AI ne može da zameni ljudski odnos
Osim na kognitivni, veštačka inteligencija može da utiče i na socio-emocionalni razvoj dece. Stefanović posebno upozorava na pojavu takozvanih AI prijatelja, čije osobine i način komunikacije korisnici mogu da prilagođavaju sopstvenim potrebama.
“To su zapravo iluzije prijateljstva, veštački stvoreni likovi, osobe. Nažalost, mi možemo da kreiramo te ličnosti prema svojim potrebama, da izaberemo boju glasa, tip ličnosti, interesovanja, tako da to zaista vodi u jedan začarani krug“, upozorava ova psihološkinja.
Smatra da je važno da deca razumeju razliku između digitalne interakcije i stvarnih međuljudskih odnosa.
“Ne može nijedan alat da zameni ljudski odnos i empatiju. Ne može da zameni taj pogled koji govori – razumem te, vidim te, osećam te, osećam tvoju prisutnost“, ističe Stefanović.
Razvoj empatije, prema njenim rečima, zahteva neposredan kontakt sa drugima, razgovor i učenje da prepoznamo osećanja i potrebe ljudi oko sebe.
Dodaje da u radu sa decom tome doprinose i radionice kroz koje ona uče da razumeju različite životne okolnosti, prepoznaju nečiju usamljenost ili potrebu za podrškom i razvijaju saosećanje.
“Važno je da deca od malih nogu uče da postoje razlike među nama, ali i da se upravo kroz te razlike razvija saosećanje za drugog i drugačijeg. Ako se neko dete osamilo, da mu priđemo i pitamo da li se nešto desilo. Razgovor je ključna komponenta u razvoju dece i njihove empatije“, zaključuje Stefanović.
Interaktivnija nastava i novi alati
Profesor geografije u Ugostiteljsko-turističkoj školi u Novom Pazaru Kemil Ibrahimović spada među mlađe nastavnike koji veštačku inteligenciju ne posmatraju samo kao alat za bržu pripremu časova, već i kao mogućnost da se sama nastava učini zanimljivijom i interaktivnijom.
Kao odgovor na promene u načinu na koji današnje generacije usvajaju informacije i iz potrebe da se tradicionalni oblici nastave prilagode učenicima, koji svakodnevno odrastaju uz digitalne sadržaje, kreirao je interaktivne karte, a u pripremi su i interaktivne table koje će koristiti u radu sa učenicima.
“Svesni smo da tradicionalni oblici nastave više ne drže pažnju. Pratimo istraživanja koliko učenicima čak i video-snimci na društvenim mrežama koje prate ne drže pažnju. Mi nastavnici smo to prepoznali i odlučili da naša nastava bude interaktivnija“, kaže Ibrahimović.
U tome, dodaje, AI može da bude značajna pomoć, posebno kroz velike jezičke modele i alate koji su prilagođeni obrazovanju.
Kao primer navodi NotebookLM, alat koji omogućava da se kao izvor koriste konkretni materijali, poput udžbenika, na osnovu kojih se potom mogu kreirati različiti nastavni sadržaji.
“Možemo da mu damo kao izvor sam udžbenik, ukoliko ga imamo u PDF formatu ili kao fotografiju, i on će na osnovu toga da kreira prezentaciju za specifičnu nastavnu jedinicu. Recimo, konkretno kod mene iz opšte turističke geografije, turističke regije Južne Evrope. Ja sam njemu dao izvor iz udžbenika, dao neke smernice na osnovu priprema, koje sadrže moju zamisao o toku časa, i on će meni da kreira prezentaciju u PowerPointu ili nekom drugom formatu koji sam naveo“, objašnjava ovaj profesor.
AI štedi vreme, ali zahteva proveru
Iako veštačka inteligencija može da ubrza pripremu nastavnih materijala, Ibrahimović smatra da njena pravilna upotreba podrazumeva i dodatnu pažnju nastavnika.
“Ispravna primena AI-a, kada to kažem, pre svega mislim na tu moralno-etičku dimenziju, da mi samo ne skratimo sebi vreme i damo loš prompt, odnosno loše uputstvo modelu veštačke inteligencije za izradu konkretnog sadržaja, već da tu malo više pažnje posvetimo prevashodno izvorima“, smatra on.
Posebno ističe mogućnost prilagođavanja sadržaja različitim učenicima, jer se svako odeljenje i svaki učenik razlikuju po znanju i potrebama.
“Veštačka inteligencija, kada je u pitanju individualizacija nastave, nosi veliku prednost u kreiranju sadržaja posebno prema učenicima kojima je potrebna dodatna podrška“, navodi Ibrahimović.
Učenici koriste AI, ali moraju da razumeju ono što stvaraju
Da učenici u velikoj meri već koriste veštačku inteligenciju, za njega nije dilema. Izazov je, međutim, kako ih naučiti da je koriste pravilno, ali i kako prepoznati sadržaj koji su generisali pomoću AI, a koji zapravo ne razumeju.
“Učenici u velikoj meri koriste veštačku inteligenciju. To je naša neminovnost i naša realnost, tako da mi kao nastavnici smo dužni da ih detaljno uputimo kako pravilno da koriste veštačku inteligenciju u nastavi. Ali smo isto tako u izazovu kako da prepoznamo sadržaj koji su oni napisali preko veštačke inteligencije, ali ga nisu razumeli“, kaže on.
Smatra da se informatička pismenost danas više ne može svesti samo na poznavanje rada na računaru i korišćenje digitalnih alata.
“Informatička pismenost više nije da čovek zna samo kako da koristi računar i veštačku inteligenciju, već kako da je primeni u neke druge oblasti života. Kao međupredmetne kompetencije mogu da navedem rad sa podacima i informacijama, digitalnu pismenost, ekološku kompetenciju“, navodi on.
Kao jedan od primera ističe i uticaj razvoja veštačke inteligencije na životnu sredinu, uključujući rad data centara i posledice koje njihovo funkcionisanje ima po okolinu.
Pouzdanost zavisi od izvora
Kada je reč o tačnosti podataka koje učenici dobijaju od AI alata, Ibrahimović upozorava da odgovor u velikoj meri zavisi od toga na kojim izvorima se model zasniva.
“Sve zavisi od izvora. Veštačka inteligencija, konkretno neki modeli, ukoliko im se da štur, oskudan detaljima prompt, odnosno zadatak, stvarno su diskutabilni. Diskutabilno je koliko su ti podaci tačni“, kaže on.
Naglašava da korišćenje proverenih izvora može biti jedan od načina da se smanji mogućnost dobijanja netačnih informacija.
“Ako mi tačno damo udžbenik kao izvor i onda se na osnovu izvora iz udžbenika generiše sadržaj, tu već možemo da govorimo o nekim informacijama koje su proverene“, objašnjava.
Nastavnik kao moderator
Razvoj AI menja i ulogu nastavnika, koji više nije samo prenosilac informacija, već učenike treba da usmeri ka načinima na koje mogu da dođu do znanja i provere ono što su pronašli.
“Mi smo bukvalno tu kao moderatori između direktne upotrebe veštačke inteligencije i učenika. Naša je dužnost da ih podstičemo, zbog svega što ih očekuje u daljem školovanju i generalno u životu, da koriste veštačku inteligenciju na ispravan način“, kaže Ibrahimović.
Kao jedan od izazova za nastavnike navodi razlike u nivou digitalnog iskustva, ali ističe da se i starije kolege prilagođavaju novim tehnologijama.
Dodaje da su sve njegove kolege iz škole krajem prošle godine pohađale obuku, kroz koje su se upoznavali sa različitim modelima veštačke inteligencije i njihovom primenom u obrazovanju.
Podsećamo da je i nekoliko zaposlenih u novopazarskoj Osnovnoj školi “Jovan Jovanović Zmaj“ u Španiji završilo obuku o primeni veštačke inteligencije u obrazovanju i savremenim metodama rada sa učenicima, u okviru međunarodnog Erasmus+ projekta “GenAlpha Teachers“.
Zbog dostupnosti veštačke inteligencije, Ibrahimović ističe da je veoma važno da učenik ume da proceni zadatak, postavi pitanje, proveri dobijeni odgovor i donese sopstveni zaključak.
“Učenik mora da zna šta mu je tačan zadatak, u kojoj meri može da koristi veštačku inteligenciju. Oni su toga svesni i više nego što mislimo. Tačno znaju taj patern, odnosno šablon koji kreira veštačka inteligencija, znaju da ga prepoznaju pa ga modifikuju“, kaže on.
Prema njegovim rečima, učenici su svesni i da odgovori AI alata nisu uvek pouzdani, ali da još nemaju dovoljno znanja da u svim situacijama razlikuju tačne od netačnih podataka.
“Mislim da je korišćenje veštačke inteligencije od strane učenika na jednom, ne mogu reći zadovoljavajućem nivou, ali je izuzetno visok, ali ima prostora za napredak, posebno kada je u pitanju validacija tih podataka. Na primer, ako je u pitanju demografija, ili površine, ili nasumično generisanje nekih naziva, tako da uvek mora ljudska ruka da proveri“, ističe Ibrahimović.
AI nije budućnost, već sadašnjost
Ibrahimović smatra da će u budućnosti sve važnije biti da učenik zna kako da postavi pravo pitanje, proveri odgovor i na osnovu njega izvede sopstveni zaključak, a ne samo da reprodukuje informacije.
“Mislim da o veštačkoj inteligenciji ne treba da se govori kao o nekoj budućnosti. Ona je naša sadašnjost i realnost. Uključena je u sve sfere života“, kaže on.
U bliskoj budućnosti očekuje još veću automatizaciju nastave, ali i promene u nastavnim sadržajima.
“Mašinsko učenje i veštačku inteligenciju za nekih pet do 10 godina vidim kao neki, možda, izborni predmet, ako ne obavezni i više digitalnih udžbenika, uz koje lakše možemo da ‘hranimo’ veštačku inteligenciju kvalitetnim izvorima, nego da ona nasumično bira sadržaj sa interneta“, veruje ovaj novopazarski geograf.
Nastavnik ostaje važniji od alata
Za razliku od Ibrahimovića, koji AI već koristi za kreiranje interaktivnih sadržaja i prilagođavanje nastave, profesorka hemije u Ekonomsko-trgovinskoj školi Sabina Šaćirović ovu tehnologiju koristi prvenstveno kao pomoć u pripremi časova.
Njena iskustva, međutim, potvrđuju njegovu ocenu da AI ne može da preuzme ono što je suštinski deo nastavničkog rada, a to je prilagođavanje časa konkretnim učenicima.
“Veštačka inteligencija može da pomogne nastavniku da osmisli čas, ali ona ne može da odredi u kom smeru će taj čas da ide, jer nastavnik čas mora da prilagodi potrebama učenika. Ne može da zameni ni situaciju kada učenik nema dovoljno razumevanja, kada mu je opala koncentracija ili nema motivacije“, kaže Šaćirović.
Slično kao Ibrahimović, i ona najveći problem vidi u situacijama kada učenik koristi AI da dođe do gotovog odgovora, a da pritom ne razume sadržaj koji predaje kao svoj, naglašavajući da gotov odgovor nije isto što i znanje.
Za razliku od profesora geografije, koji govori o prepoznavanju AI sadržaja i potrebi da se podaci dodatno proveravaju, Šaćirović kao praktičan odgovor na ovaj problem navodi usmeno proveravanje znanja.
“Obično praktikujem usmeno odgovaranje, jer u tom slučaju nema mesta za veštačku inteligenciju i potrebno je da učenik uloži sopstvene napore da stekne određeno znanje iz udžbenika“, objašnjava ona.
Kao profesorka prirodne nauke, kaže da lakše može da prepozna sadržaj koji učenik nije samostalno savladao.
“Kod prirodnih nauka ima mnogo više stručnih termina i teorija je ograničena u odnosu na druge nauke, tako da mi lako možemo da uočimo da li je tu bilo veštačke inteligencije ili se učenik za određeni test pripremao iz udžbenika“, pojašnjava Šaćirović.
AI može da podstakne istraživanje, ali ne i da zameni učenje
Iako je oprezna kada je reč o korišćenju AI u učenju, ne smatra da učenicima treba uskratiti mogućnost da koriste ove alate. Naprotiv, vidi ih kao potencijal za razvijanje kreativnosti i povezivanje znanja iz različitih oblasti.
“AI itekako može da podstakne kreativnost kod učenika, u smislu da im da različite ideje za projekte, izradu prezentacije. Takođe može da im pomogne u povezivanju naučenog gradiva iz različitih predmeta. Mi kao nastavnici treba da ih usmerimo da odgovorno i kritički koriste veštačku inteligenciju“, kaže ona.
U hemiji, dodaje, AI može da bude koristan i za pronalaženje novih ideja za eksperimente, posebno kada nema dovoljno odgovarajuće opreme ili hemikalija.
“Ako u laboratoriji nemamo dovoljno hemikalija, veštačka inteligencija može da nam da ideju da koristimo neke prehrambene proizvode, životne namirnice umesto hemikalija, a da eksperiment takođe bude zanimljiv“, navodi Šaćirović.
Ipak, smatra da učenici moraju da nauče da odgovore koje dobiju od AI ne prihvataju automatski kao činjenice.
Neće sve škole imati jednake mogućnosti
U skladu sa ubrzanim razvojem tehnologije ova profesorka hemije veruje da će se od škola tražiti sve savremenija oprema, ali upozorava da sama to neće biti dovoljno.
“Mislim da kvalitet obrazovanja neće zavisiti od toga koliko je škola savremeno opremljena, već koliko su nastavnici spremni i obučeni da koriste svu tu tehnologiju, kao i koliko su učenici spremni da prihvate sve te izazove“, kaže ona.
Posebno ističe potrebu za ulaganjem u digitalnu pismenost, ali i za smanjivanjem razlika u pristupu novim tehnologijama.
Njena poruka je slična onoj koju je prethodno izneo Ibrahimović, ali sa jasnim naglaskom na granice tehnologije.
“AI može biti pomoć nastavniku i učeniku, ali ne sme postati zamena ni za nastavnika ni za samostalno razmišljanje“, zaključuje ona.
S. Ljajić
Tekst i video izjave urađeni su u okviru projekta “Novi Pazar u eri veštačke inteligencije“, koji realizuje Udruženje građana Free media, a sufinansiran je iz budžeta Grada Novog Pazara za 2026. godinu.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
