Portal Free media i Udruženje Reakt organizovali su pričaonicu “Sve što smo o sebi naučile kroz majčinstvo”, u okviru neformalnog okupljanja “I ja se pitam“, sa ovdašnjim ženama različitih godina i obrazovnih profila.
Bio je ovo siguran prostor u kojem one mogu otvoreno da govore o iskustvima koja često ostaju prećutana, o umoru, krivici, sumnjama, ali i o ličnom rastu koji dolazi paralelno sa odrastanjem njihove dece.
Umesto pitanja “da li smo dobre majke“, fokus je bio na ženama i na to šta su dobile kroz ovu životnu ulogu. Bez osude i bez potrebe da budu “savršene”, majke jednog, dvoje, troje i četvoro dece, pokušale su da odgovore na jednostavno, ali duboko pitanje: šta je majčinstvo promenilo u meni?
Pričaonica je bila osmišljena tako što je svaka od prisutnih žena izabrala sličice koje ih asociraju na svako od njihove dece. Kroz objašnjenje asocijacije učesnice su definisale i to čemu ih je svako dete naučilo.
Majčinstvo kao lična transformacija
“Shvatila sam da sam srećna kad moje dete kroz suze izrazi emocije, jer ja to kao najstarija u porodici nikada nisam radila. Starija deca obično sazrevaju pre vremena, a kroz mog sina sam shvatila da su suze zapravo olakšanje, tako da sam sebi dala dozvolu da plačem“, rekla je jedna Novopazarka.
Druga učesnica govorila je o pritisku savršenstva koje nameću društvene mreže i brzi tempo života.
“U želji da sve bude perfektno, često zastranimo, međutim ako slušamo sebe shvatićemo da ne treba da se ugledamo na druge, već da gradimo lične odnose sa decom. Ne mora kuća uvek da nam bude sređena, suđe oprano ili veš opran i opeglan. Važno je da smo srećni, mi i naša deca“, kazala je ona.
Jedna od prisutnih žena je otvoreno govorila o problemu postporođajne depresije kroz koju je prošla nakon rađanja drugog i trećeg deteta.
“Oni su bili prilično nemirni i zahtevni, dok sam ja sa druge strane bila u nekom ličnom bunilu i crnilu. Bilo mi je teško što sam depresivna u momentu kad treba da sam najsrećnija na svetu. To je period kojeg se nerado sećam, jer sam tada na neki način izgubila sebe“, priznala je ona.
Oslobađanje od mita o savršenoj majci
Mnoge žene su rekle da su nakon porođaja imale strah da će nestati kao osobe, da će se mnogo promeniti.
“Izašla sam iz porodilišta, kupila crveni karmin i otišla na kafu. To je bio moj način da sebi kažem da i dalje postojim“, rekla je jedna od Novopazarki, majka četvoro dece.
Ona je kroz četiri sličice koje je izabrala sebe i svoju decu opisala simbolično kao sunce, tornado, vetar sa kišom i dugu.
Govoreći o jednom od najtežih perioda, rekla je da tada nije ništa radila za sebe, a da je tek kasnije naučila da ne mora sve da bude pod kontrolom.
“Posle četvrtog deteta donela sam odluku da neću da čistim svaki dan. Potpuno sam posvećena deci i to me čini mnogo srećnom, nekada sedimo četiri sata na podu i igramo se. Neoprani sudovi i nesređena kuća mogu da čekaju. Jedino što bih volela je da počnem negde da radim, jer bih možda na taj način dobila malo vremena za sebe“, bila je iskrena ona.
Bilo je i onih koje su priznale da im je najteže palo to što su morale da sede kod kuće, iako nisu “taj tip”.
Jedna od učesnica, koja je sama podigla sina, rekla je da ju je majčinstvo naučilo izdržljivosti.
“Sin me je naučio da budem jaka i da se borim. Nije tačno da sam sve prebrodila, već da sam sve preživela“, rekla je ona.
Oproštaj sebi
Prisutne majke starije dece istakle su da sazrevaju zajedno sa njima i da je važno sačuvati lični prostor. Majčinstvo je, složile su se, pomerilo njihove granice. Neke je naučilo strpljenju, neke hrabrosti, neke da puste kontrolu.
“Menjam se sa njima i učim da kažem: nikad ne reci nikad. Mislim da je za svaku ženu važno da pored dece ima i vreme za sebe, da to vreme bude izvor njene sreće“, kazala je jedna učesnica čije dvoje dece su u pubertetu.
Naše sagovornice kažu da su ih deca naučila da život gledaju drugačije, te da zdravlje, brak, novac i društveni status nemaju smisla ako u sebi nismo srećni.
Kroz ovaj razgovor izdvojila se rečenica i misao koja je sažela iskustva mnogih: “Dobri smo roditelji onoliko koliko smo spremni da ih pustimo“.
Na kraju pričaonice žene su odgovarale na pitanje šta im je majčinstvo donelo, a šta su morale da puste. Zaključile su da je najteže otpustiti krivicu, strahove, očekivanja i potrebu da sve bude savršeno, ali da upravo u tom odustajanju od nerealnih očekivanja leži prostor za lični mir.
“Žena mora sebi da oprosti mnoge stvari. Nijedna knjiga ne može da te nauči onome što ti se može desiti u životu. Majčinstvo menja život, ali istovremeno otvara prostor da žena, možda prvi put, jasno vidi i prihvati sebe“, zaključeno je.
Pričaonica je bila podsetnik našim sugrađankama da je majčinstvo, pored svega što uzima, prostor u kojem žena često prvi put jasno vidi sebe.
A. Bajrović
