Ostao je veran plavom dresu, njegovom Novom Pazaru gde je stasao kao igrač, osvajao trofeje. Nije mu se išlo odavde iako je imao tokom bogate karijere unosne ponude.
Za portal Free media kaže da se ne kaje, jer ljubav prema rodnom gradu nema cenu. A tu je i počela priča, doduše ne baš odbojkaška u potpunosti.
Prva ljubav bio je karate.
“Od osme do 10. godine bio sam na tatamiju. Položio za žuti i oranž pojas, imao talenat, ali me na neki način odvuklo što nije bilo takmičarske draži koju donose neki drugi sportovi”, priseća se Marko.
Što je želeo to je i pronašao, na Gradskom stadionu. Fudbal je posebno voleo pa je dve godine trenirao u mlađim kategorijama kod Radojice Milojevića i Fikreta Grbovića.
Razočaran nekim drugim stvarima, napušta “najvažniju sporednu stvar na svetu”, treća sportska prilika bila je ujedno i talija za njega, jer se 2001. našao na odbojkaškom terenu.
“Sa drugarima bi dolazio ujutru, igrali bi po pet sati, tek je bio napravljen teren za odbojku na pesku. Nakon toga sam zvanično počeo sa treninzima kod pokojnog Muse Crnišanina”, otkriva nam Marko.
Ubrzo je primećen što talentom što kvalitetom. Na poziv rahmetli Jakupa Zatrića i Radoslava Milića pridružen je seniorima Novog Pazara, imao je 18 godina.
“Tamo me je dočekao trener Kemo Eminović, kao i momci zbog kojih sam i došao: Mehmed Memić, Enis Imamović, Amer Arapović, Eldan Novalić, Almir Rugovac i drugi. Nakon par godina pristižu nešto mlađi: Irfan Hamzagić, Elvir Zuković, Enes Duštinac, Hasan Zatrić, Anes Biberović, Đorđe Šarac. Sjajna grupa, da ne zaboravim Kemala Šećeragića, koji će se docnije vratiti iz inostranstva, što će kasnije i rezultatima biti potkrepljeno”, kaže.
Debituje iste sezone u Gornjem Milanovcu protiv Takova, seća se velike treme koju je uspeo da nadvlada i tu je počeo da ispunjava ambicije i sportske snove.
“Kada sam počeo da se bavim odbojkom bili smo na dnu Druge lige, nakon par godina ušli smo u Prvu, doveli finalni turnir kupa Srbije u Novi Pazar. Ostvarila mi se želja da igram protiv Crvene Zvezde, Vojvodine, Partizana. Nakon tri godine uspeli smo da ostvarimo neverovatan uspeh i uđemo u Super ligu”, sa ponosom priča.
Bio je to tek početak “Odbojkaške bajke” u Novom Pazaru. Ispisuju se vrlo brzo najveći uspesi nekog ekipnog sporta u gradu.
“Osvojili smo tih godina dva kupa i dva Super kupa Srbije, bili u finalu plej-ofa Prvenstva Srbije protiv Vojvodine koje nažalost nismo osvojili. Četiri godine igrali Evropu, protiv izuzetnih ekipa kao što su PAOK, ACH iz Ljubljane i mnoge druge. Imao sam zadovoljstvo da zaigram uz odbojkaške uzore kao što su: Meša Memić, Kemal Šećeragić, Hamza Zatrić, Mladen Majdak. Sve je bilo fantastično, navijači su nas ‘nosili’, euforija je bila neverovatna”, prepun emocija govori Marko.
Međutim, nakon sedam godina je prekinuta. Klub se vratio u rang niže, tu je i sada.
“Stasava neka nova generacija mladih i perspektivnih momaka. Elvir Zuković, Aldin Zornić, Kemal Šećeragić i ja imamo neku drugu misiju, želimo da im budemo primeri, da im pomognemo u njihovom sazrevanju”, napominje.
Na “zalasku karijere”, u petoj deceniji, no daleko od toga da pomišlja na kraj.
“Volim da se takmičim i nadmećem, mnogo mi je žao što ove sezone nismo uspeli da uđemo u Super ligu. Za set nam je ‘izmakla’ Ribnica, a kasnije u doigravanju smo u dve izuzetne utakmice izgubili od Jedinstva iz Stare Pazove. Ne razmišljam mnogo o budućnosti, ko zna, možda nekad i budem trener. Zasad imam i dalje pregršt motiva na terenu”, rekao je on.
Mogao je Marko da tokom karijere promeni sredinu u nekoliko navrata. Imao je primamljive finansijske ponude, mnogi bi se pokolebali, ali on je ostao veran plavoj boji.
“Nije sve u novcu, iako su me zvali iz Ivanjice kada su bili najjači, iz Kraljeva u dva navrata, mogao sam i u jedan grčki superligaš. Jednostavno, najlepše mi je kući, sa porodicom i prijateljima. Završio sam fakultet, zaposlio se, a rezultati koje smo imali u tom zlatnom dobu su bili posebna prevaga. Za mene će moj grad i moj klub uvek biti iznad svega i svakog”, zaključio je Marko.
BUDUĆNOST SIGURNA
Iako je Novi Pazar već dugo u drugoligaškom društvu, Marko Božović veruje da je odbojkaška budućnost Novog Pazara sigurna.
“Ogroman je potencijal, imamo svetlu budućnost u: Aliji, Sulejmanu i Abdulahu Bekriću, Habibu Pruševiću, Tariku Dazdareviću i ostalima iz te plejade. Na nama je da ih oblikujemo u dobre igrače, kada steknu još malo iskustva ubeđen sam da nam povratak u elitu ne može izmaći”, veruje on.
ODBOJKA NA PESKU, VIŠE OD STRASTI
Sem u dvorani, uspešan je Marko Božović i u još atraktivnijoj odbojci, popularnom bič-voleju.
“Mnogo volim odbojku na pesku i redovno idem na turnire tokom leta. Dosad mi odlično ide, uvek osvajam neku od medalja, igram u paru sa Ensarom Brunčevićem, ili Elvirom Zukovićem. Specifično je, potpuno drugi uslovi, iz godine u godinu popularnost raste, kao i konkurencija. Iznova me motiviše i jedva čekam da krene sezona”, napominje.
PROTIV INĐIJE ZA NEZABORAV
Marko je odigrao sijaset bitnih utakmica. Ipak, mečeve u kojima su osvojena četiri trofeja, zasenio je jedan drugoligaški.
“Nije teško pogoditi, najdraža utakmica mi je odlučujuća za ulazak u Super ligu. Duel protiv Inđije 2014. godine pamtim dok sam živ, konačno smo uspeli tada da dođemo do elite. Trebala su nam dva seta i odmah smo ih osvojili, igrali kao u transu. Bio je to početak one naše bajke koja će trajati”, decidiran je.
E. Nailović
Foto: Ustupljene fotografije Marko Božović
