Urednici i predstavnici novinarskih udruženja saglasili su se na prvoj panel diskusiji da su mediji ogledalo jednog društva.
Oni su naveli da u većini slučajeva mediji ne mogu da opstanu na tržištu bez projektnog sufinansiranja, na kojem se u gotovo svim lokalnim sredinama favorizuje jedna ili nekoliko medijskih kuća.
Video snimak prvog panela konferencije „Važnost opstanka lokalnih medija – sufinansiranje medijskih projekata“
Kao manjkavost kompletnog sistema naveli su konkursne komisije koje postavljaju vlastodršci, kao i povlašćeni položaj medija koji se bave propagandom i koji za to na direktan ili indirektan način dobijaju sredstva.
Tjeri: Lokalni mediji da se povezuju i umrežavaju
Šef Odjeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji Dominik Tjeri smatra da lokalni mediji treba da se povezuju i umrežavaju, da nastupaju zajednički kako bi spriječili uzurpaciju.
“Organizujte se i budite dio mreže koja kolektivno neće prihvatiti uzurpaciju, jer je to urušavanje medijskog sistema. Neki mediji prosto nisu mediji, oni su tu samo da dobiju priliv od države, odnosno novac građana koji je i vaš novac. Nemojte prihvatiti fejk udruženja koja nemaju članove i koji su tu samo da naprave šum i da se ne čuju pravi glasovi“, rekao je Tjeri.
On je istakao da su lokalni mediji princip demokratije, koji pruža neophodne i nezamjenjive usluge građanima.
“Meni je drago da lokalni mediji postoje, jer su oaze slobode u Srbiji. Rizik za lokalne medije danas je veći nego što je bio pre 15 ili 20 godina. Vidite šta se desilo u zemljama u kojima ne postoje više lokalne vijesti, gde ljudi nemaju lokalne izvore informacija, onda dobijamo fašizam i treba da se borimo“, rekao je Tjeri.
Naveo je da je zadatak lokalnih medija da se bave lokalnim informacijama, da budu servis građana, da im omoguće da se i njihov glas čuje.
“Kada je riječ o pluralizmu, neki mediji su transparentni, imaju politički stav ili neki drugi, ali je bitno da i taj glas postoji i da se podržava. Mi stalno ukazujemo na važnost forsiranja dijaloga sa donosiocima odluka, a u slučaju da on nije moguć, to treba objaviti u javnosti“, kaže Tjeri.
On je naveo primer iz Francuske, zemlje iz koje dolazi, gde se dobar deo novca troši na podršku medijskog pluralizma, odnosno na medije koji su servis građana.
Filipović Stevanović: Važnost solidarnosti i zajedništva među medijima
Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović Stevanović ukazuje na važnost solidarnosti i zajedništva među medijima koji objektivno izveštavaju.
“Svaka čast što postojite i što opstajete uprkos širokoj lepezi pritisaka. Radite u nemogućim uslovima, zato se treba držati zajedno. Držimo se profesionalnih standarda i ne dozvolimo da nas ova medijska žabokrečina spusti na isti nivo, jer treba da se zna šta je propaganda, a šta profesija“, rekla je ona.
Istakla je da je slabiji pristup novcu poreskih obveznika samo jedan od problema i prepreka profesionalnom novinarstvu, adekvatnom izvještavanju i radu medija koji se trude da profesionalno obavljaju posao.
“Tu je i čitava lepeza od finansijskih pritisaka do nepovoljnih okolnosti, među kojima su sve popularnije SLAPP tužbe i presude. Često samo jednom presudom i novčanom kaznom jedan lokalni medij može biti ugašen, ukoliko je presuda u korist tužioca“, rekla je Stevanovićeva.
Ona je najavila da će u narednom periodu razvijati kontakt tačke na lokalu za prijavu napada i pritisaka.
Kada su u pitanju konkursi za sufinansiranje medijskih projekata smatra da kod mnogih postoji namjera da se zloupotrijebi mehanizam koji je vrlo dobro osmišljen još u prvom Zakonu o javnom informisanju i medijima.
Stevanovićeva kaže da iz različitih udruženja prate taj proces već dugo vremena, te da su pokušali da postojeće probleme nekako reše novim Zakonom, koji je usvojen 2023. godine.
“U novom Zakonu smo adresirali zaista mnogo stvari, kao prvo smo vidjeli da nije javni interes isti u Novom Pazaru i u Prijepolju, pa smo rekli da moraju da se sprovode javne diskusije, debate sa građanima, da vam oni kažu šta im je interes. Uzmite strategije za koje se vaš grad opredjelio u narednih 10, 15 godina. Pitajte građane šta su njima važne teme, njihov novac je u pitanju i za te novce morate da im date ono što ih zaista interesuje“, pojašnjava ona.
Kao jedan od problema navela je i činjenicu da u Srbiji nikada nije urađena analiza medijskog tržišta.
Rekla je da su ove godine gotovo sve lokalne samouprave raspisale konkurse, jer ih je ministar informisanja lično zvao, ali da mnogi to nisu uradili u zakonskom roku.
“Prošle godine je ukupan budžet za sufinansiranje medijskih projekata bio oko 17 miliona evra. Ove godine je taj budžet manji za 5,5 miliona, iako je veći broj lokalnih samouprava raspisao konkurs. U Vojvodini su lokalne samouprave za po 10 puta smanjivale svoje budžete, a iste te godine su Informeru dali dva miliona dinara preko javnih nabavki“, kaže Stevanovićeva.
Ona je kao jedan od velikih problemima navela i male plate novinara, kao i velike razlike unutar istog medija od grada do grada.
Malešić: Lokalni mediji preživljavaju
Direktorka TV Forum iz Prijepolja Mileva Malešić kaže da oni, kao i većina lokalnih mediji u Srbiji, preživljava.
Kao jedan od izvora finansiranja navela je sredstva prikupljena u donatorskim akcijama građana i građanki, koja se zasnivaju na njihovom povjerenju i podršci.
“Na to smo veoma ponosni i imam utisak da kada bi zaškripilo za finansije da bi nas ti isti građani podržali, jer nam vjeruju, a nama je najvažnije da oni budu zadovoljni. Lokalni mediji moraju da opstanu, jer su oni najvažniji za lokalne zajednice“, rekla je ona.
Istakla je da se ovaj medij prije 10 godina od marketinga finansirao 52 odsto, a da je to prošle godine spalo na 18 odsto.
“Negdje do polovine godine znamo kako ćemo godinu završiti, a od druge polovine razmišljamo kako ćemo započeti sljedeću godinu. To je neprestani pritisak, neprestana borba i jurnjava sa konkursima i projektima. Dobra stvar je što mi sami kreiramo te projekte i radimo ono što želimo“, rekla je Malešićeva.
Kada su u pitanju konkursi za sufinansiranje medijskih projekata ona kaže da je javna tajna da se članovima komisija daju spiskovi onih koje treba da podrže i da su mnogi novinari saučesnici u tome.
“Ne držimo se slova zakona, nismo solidarni. Mi najbolje znamo ko radi za javni interes, a ko za partije i biznis krugove. U Prijepolju su prepolovili visinu sredstava, a naš medij, koji je najprofesionalniji, sa 10 zaposlenih, dobija 1,3 miliona dinara a drugi portal, bez ijednog zaposlenog, samo ima vlasnika dobija 1,2 miliona dinara“, rekla je Malešićeva.
Ona je ukazala da je njihov način borbe sa ovakom podelom sredstava to što izveštaje o svim realizovanim projektima iznose u javnost, kao i mahinacije kojim se koriste, da bi građani bili upoznati na koji način se troši njihov novac.
Slezović: Bez kompletnog reseta nema nam spasa
Direktor radija Sto plus iz Novog Pazara Ishak Slezović kaže da je u postojećim okolnostima poslovanje lokalnih medija zasnovano na marketingu nemoguće, te da su oni prepušteni komisijama koje postavljaju vlastodršci.
On je istakao da bez kompletnog reseta pravila i odnosa države i vlasti nema spasa medijima.
Smatra da je gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac izbegao ranije najavljeni susret sa učesnicima ove konferencije, jer se uplašio nezgodnih pitanja.
“Jednom prilikom je obećao da će se situacija u vezi sa konkursima za medijske projekte promijeniti. Danas je izbegao susret, ali to ne znači da mu pitanja u vezi sa konkursima nećemo postaviti sljedeće godine, kada se bude raspisivao konkurs“, rekao je Slezović.
On smatra da šta god da se postavi kao brana, politička elita će naći način da one koji im trebaju isfinansiraju na adekvatan način.
“Ako mi ne spriječimo da lokalna samouprava po slobodnoj volji bira članove komislije, a mediji koji su nezadovoljni ne pokrenu upravni spor, bojim se da se ništa neće promijeniti. Iznos nije ni bitan u ovom slučaju, jer mi znamo da će oni, ako ne na konkursu, onda zaobilaznim putem taj novac i proslijediti. Mi smo ove godine u Novom Pazaru kao uspjeh sebi pripisali raspisivanje drugog konkursa, međutim ako pogledate budžet, videćete da je to upravo svota novca koja je i bila predviđena za medije, a trebala je zaobilaznim putem da bude dodjeljena Radio televiziji Novi Pazar“, rekao je Slezović.
On se boji da će se ovakva situacija ponavljati u nedogled, sve dok se ne promijeni politička klima u zemlji.
“Mi u državi nemamo partnera, već neprijatelja koji pokušava što veći broj medija da stavi pod svoju kontrolu. Danas iz ovog ugla razmišljam o tome da je možda bilo bolje da uopšte nije bilo privatizacije medija“, kaže Slezović.
Sejdinović: Konkursno sufinansiranje izgubilo svrhu
Medijski analitičar i novinar nedeljnika “Vreme“ Nedim Sejdinović smatra da je konkursno sufinansiranje bilo i ostalo mehanizam koji je izgubio svoju svrhu i svoj smisao i koji je pretvoren u mehanizam dodjele sredstava medijima koji su bliski vlasti i imaju zadatak da je promovišu i da ne obezbjeđuju medijski pluralizam i javni dijalog.
“To je bilo tako od nastanka do danas i situacija se samo pogoršavala. U prvoj godini nismo u velikoj mjeri primjećivali da su mediji koji su dramatično kršili Kodeks novinara dobijali sredstva i to je kasnije postalo sasvim uobičajeno“, kaže Sjedinović.
On ukazuje da se problemi medija godinama unazad nisu promijenili, osim što su postali mnogo veći.
Tvrdi da je za ovakvo stanje u medijima kriva većina kolega, koja krši svoje, ali i dostojanstvo građana.
“Oni su podlegli pritiscima i pretvorili su medije u uslužnu delatnost vlasti. Međutim, zahvaljujući onim kolegama koji ni po koju cenu nisu hteli da se odreknu svoje profesije opstali su i profesionalni mediji“, rekao je Sejdinović.
On je naglasio da je u skoro svim publikovanim analizama o medijskim konkursima Novi Pazar rekorder po visini novca koji je dao jednom mediju.
“Radio televizija Novi Pazar je recimo 2015. godine na konkursu dobila 152 miliona dinara, što čini 90 ili 89.39 odsto svih sredstava dodjeljenih na tom konkursu. Podsjetićemo se samo da je taj medij prodat za 89.350 evra. Sljedeći po visini dobijenih sredstava je Studio B, koji je te iste godine dobio 23 miliona dinara, odnosno 50 odsto sredstava koja je dodijelio grad Beograd“, kaže Sjedinović.
Omerović: Poražavajuće da novinari i udruženja konstantno ukazuju na isti problem
Urednik Sandžak televizije Alen Omerović smatra da je poražavajući podatak da eminentni novinari, medijski radnici i novinarska udruženja konstantno ukazuju na isti problem.
“Čak je i Veran Matić jednom prilikom izjavio da 85 odsto od cjelokupnog iznosa dodijeliti jednom mediju u Novom Pazaru vrijeđa zdrav razum i da pored svega toga nije bilo sluha da se nešto promijeni. Znači i dalje se nastavilo sa tom praksom“, kaže on.
Pojasnio je da je prošlogodišnje odbijanje novca dobijenih na lokalnom konkursu šest medija iz Novog Pazara bilo svetlo na kraju tunela.
“Što se tiče samog poslovanja, mi nismo vratili ta sredstva zato što imamo novca, već smo željeli da popravljamo medijsku sliku u Novom Pazaru. Nije nam bio cilj da mi dobijemo 50 ili 60 odsto sredstava, već da se ona raspodjeljuju ravnopravno“, rekao je on.
On veruje da će se u budućnosti ići ka tome da se ovakvi problemi rešavaju na mnogo bolji način.
“Mi se trenutno suočavamo sa targetiranjem novinara, da bi se kod ljudi izazvalo nepovjerenje. Umesto da nađemo zajednički jezik da rešavamo probleme, mi preko medija pričamo negativno jedni o drugima“, zaključio je Omerović.
Konferenciju „Važnost opstanka lokalnih medija – sufinansiranje medijskih projekata“ organizovao je Free media, uz finansijsku podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija i Misije OEBS u Srbiji.
A. Šaljić / A. Bajrović
Video i foto produkcija: A1tv
