Ovaj put su blokirali nakon protesta koji su organizovali u utorak na delu magistralnog puta ka Crnoj Gori, kod tunela u selu Kožlje, a povod je požar na deponiji, koji i dalje tinja među naslagama smeća.
Oni ne dozvoljavaju pristup deponiji, osim cisternama s vodom za gašenje požara i gorivom za mašine kojima zatrpavaju smeće.
Jedan od meštana, Izet Rizović iz sela Gluhavica kaže za portal Free media da im je namera da do kraja istraju u zahtevu da se deponija zatrpa i potpuno zatvori, te da o drugoj temi neće da pričaju.
“Nismo razgovarali za ova tri dana sa nadležnima, jer oni treba da dođu kod nas, kako bi pre svega videli kakve otrove udišu ljudi koji ovde žive. U najzagađenijem gradu u Evropi, gde ljudi obolevaju od kancera i plućnih bolesti, oni planiraju Regionalnu deponiju i to na nadmorskoj visini od preko 1.000 metara u blizini izvorišta vode i naseljenih mesta“, izričit je on.
Ističe da njima nisu potrebna prazna obećanja, koja su dobijali ranijih godina.
“Ako vas neko prevari jednom, on je kriv, ali ako vas prevari drugi put, onda ste vi krivi. Mi smo još 2018. godine, nakon 15 dana blokade ovog puta, potpisali Sporazum sa 13 tačaka, koji je trebalo da bude ispunjen do 2020. godine. Međutim, od 13 tačaka ispunjena je samo jedna i to ona koja se odnosi na asfaltiranje puta ka deponiji, dakle ni pet godina od isteka tog roka niko ništa ne radi“, priča nam Izet.
Pojašnjava da iako se požari na deponiji dešavaju skoro svakog leta, do sada nisu imali ovakvih razmera kao što je ovaj od pre nekoliko dana.
“Dim se oseća i u Novom Pazaru, koji je 24 kilometra udaljen od deponije, sve živo je zatrovano“, kaže on.
Iz Javnog komunalnog preduzeća (JKP) “Gradska čistoća“ za sada nema zvanične reakcije, a naš portal nezvanično saznaje da oni trenutno nemaju rešenje za novonastalu situaciju i da do daljeg neće odvoziti smeće sa teritorije grada.
Podsećamo da je nakon izbijanja ovog požara na delu teritorije Mesne zajednice (MZ) Kominje proglašena vanredna situacija.
Deponija Golo brdo je 24 kilometara udaljena od Novog Pazara, a do sada se više puta ukazivalo na to da nije sanitarna, te da se samo iz ovog grada na godišnjem nivou stvaraju i trajno odlažu velike količine otpada.
Ranije je na javnoj raspravi o nacrtu Lokalnog plana upravljanja otpadom rečeno da je za sanaciju i zatvaranje te nesanitarne deponije i drugih divljih deponija neophodno uložiti više od 750.000 evra.
A. Bajrović
