Tvrde da je među najboljima u ovom gradu, zbog specifičnog načina na koji zna da prepozna talente i razvije plemenite osobine kod učenika, da ih motiviše na učenje i nauči prevazilaženju nesporazuma u učionici.
Tragom tih priča potražili smo ovu učiteljicu, u želji da saznamo ključ njenog pristupa radu i dobroj saradnji sa roditeljima.
Almedina za portal Free media priča da u prosveti radi već 20 godina, a da su njeni prvi đaci, od četiri ispraćene generacije, već uveliko uspešni studenti blizu diplome.
“Nema neke velike tajne, jednostavno učenicima treba prići otvoreno i prijateljski, jer su to mali, ali veliki ljudi. Najveći naš uspeh je kada izvučemo maksimum iz svakog deteta i kada im je lepo da borave u školi“, kaže ona.
Ističe da je od velike važnosti posvetiti se svakom detetu posebno.
“Svako dete je različito, pa je potrebno prilagoditi metode rada kako bismo obezbedili podsticajno okruženje za učenike. Zato posvećenost deci mora biti na prvom mestu”, smatra Almedina.
Kaže da posao u školi podrazumeva inovativnost i proniciljivost.
“Neophodno je da budemo dovoljno hrabri, pronicljivi i inovativni, da odstupimo od ustaljenih klišea kada smatramo da su nepotrebni, jer se u tome ogleda uspeh u radu“, dodaje ona.
Almedina Mustafić
Za uspeh u ovom poslu, kaže ona, od presudne važnosti da svi zaposleni u prosveti budu kompletne ličnosti.
“Prosvetnin radnik treba da drži do svog integriteta, da osavremenjuje svoja znanja i veštine, da bude samokritičan, da gradi pozitivne profesionalne odnose. Sa druge strane mora da bude rasterećen radu i da samoinicijativno donosi odluke”, ističe Almedina.
Zbog spoznaje roditelja da je učitelj jedna od najvažnijih karika obrazovnog sistema nekako je postalo uobičajeno da za svoje buduće školarce mesecima vagaju i traže najbolje.
Almedina smatra da je aktuelni školski program preobiman, te da je potrebno korigovati ili reorganizovati obrazovni sistem.
“Nastavno gradivno je preobimno i deca dolaze u školu pod pritiskom ocena. Često uče samo zbog ocena, a ne zbog znanja. Ne smemo biti taoci prošlosti, moramo prilagoditi način rada u kome ce đaci morati da rade mnogo toga sami, a škole da se usresrede na saradnju, rešavanje problema, povratne informacije i socijalizaciju. Potrebno je kod njih razvijati znanje, umeće, stavove i vrednosti koji su važni i potrebni za život u savremenom svetu. Nasuprot ovome, nepotrebna i obimna administracija opterećuje prosvetne radnike i od papirologije ne uspevamo da se u potpunosti posvetimo primarnom poslu -obrazovanju i vaspitanju”, ukazuje ova učiteljica.
Priča nam da je u srednjoškolskim danima planirala da studira medicinu, a da je u poslednjem trenutku prevagnula želja za učiteljskim, plemenitim pozivom.
“Presudila je ljubav prema deci i zadovoljstvo u radu sa njima. Kada volite posao, onda vam ništa nije teško. Kada uđem u učionicu zaboravim na sve privatne probleme, jer me tamo dočekaju ozarena dečija lica, željna ljubavi, druženja i učenja. Tu je posebna energija koju nam oni prenose“, zaključuje na kraju, dok se uz osmeh priprema za ulazak u učionicu.
A.Šaljić / A.Bajrović
