Prosvetari imaju probleme sa organizacijom časova u odeljenjima gde ima dece sa teškoćama u razvoju, jer je potrebno uklopiti njihov i plan ostalih učenika redovnog razvoja.
Članica Gradskog veća Novog Pazara zadužena za obrazovanje Denisa Curić kaže za portal Free media da bi pedagoški asistenti, koje škole nemaju, rešili brojne probleme i nedoumice učitelja i nastavnika.
“Kako izvući iz tog deteta najbolje, uz pretpostavku da je prošlo socijalizaciju, da se integrisalo. Mi smo se sve vreme bazirali na to šta detetu treba i kako ga osposobiti, a zaboravili smo da onaj koji stoji naspram njega ponekada radi po osećaju, preispitujući se da li je to dovoljno. Mislim da sada treba da nađemo način da nekako učiteljima i nastavnicima pružimo podršku u radu“, smatra ona.
Cilj inkluzivne nastave je da obezbedi adekvatno obrazovanje svakom detetu, bez obzira na njegove karakteristike, kreirajući jednake uslove za zajedničko učenje.
Ističe da obrazovne ustanove finansira Ministarstvo prosvete, te da je broj zaposlenih na osnovu broja odeljenja pravilnicima i zakonski definisan.
“Po Zakonu, škola koja ima 10 učenika koji rade po individualnom planu dva (IOP 2), ima pravo da angažuje pedagoškog asistenta. Mi u Novom Pazaru imamo 14 kolega koji su završili obuku za pedagoškog asistenta, odnosno koji su osposobljeni da pruže pomoć učenicima, nastavnicima i roditeljima, da bi se ova deca što bolje adaptirala i razvila kompenzovane mehanizme. Međutim, nijedna naša škola nije tražila pedagoškog asistenta, jer nemaju 10 učenika koji se obrazuju po IOP-u 2“, kaže Curićeva, koja je po zanimanju defektolog.
Ona je apelovala na učitelje i nastavnike da završe besplatnu onlajn obuku za pedagoškog asistenta, zahvaljujući kojoj će dobiti potrebno znanje vezano za oblast dece sa teškoćama u razvoju, a koja će im pomoći u daljem radu.
Dodaje da se kao problem pokazalo to da roditelji, a delom i prosvetni radnici, ličnog pratioca doživljavaju kao pedagoškog asistenta.
Članica Gradskog veća Novog Pazara zadužena za obrazovanje Denisa Curić
Pojašnjava da je posao ličnog pratioca da odvede dete do škole i, ukoliko je potrebno, pomogne oko vađenja knjiga iz ranca i slično.
“Dakle, to nije osoba koja edukuje dete ili neko ko pomaže nastavniku u procesu edukacije, nego je prosto osoba koja samo prati dete i ako mora prisustvuje času u učionici. Trenutno u Novom Pazaru oko 130 dece školskog uzrasta ima ličnog pratioca, dok u Predškolskoj ustanovi Mladost sa mališanima radi osam defektologa”, rekla je Curićeva.
Ona smatra da je mnogo toga urađeno u uključivanju dece sa teškoćama u razvoj u proces obrazovanja.
“To vam je kao kada čovek počne da gradi kuću, a mi smo za sada dobre temelje uspostavili. Ima tu još mnogo posla i problema. Bavili smo se u prethodnom periodu obukom učitelja i nastavnika, pisanjem pedagoškog profila i individualno-obrazovnih planova“, kaže ova članica Gradskog veća.
Učiteljica u Osnovnoj školi “Jovan Jovanović Zmaj” Emina Ljajić se slaže da bi postojanje pedagoškog asistenta u školi u mnogome rešilo njihove probleme.
Ona za naš portal kaže da je njihov najveći problem to što se previše bave dokumentacijom.
“Uspevam da se posvetim svim đacima koliko mogu, tako što unapred pripremim materijal. Na primer, osim što moram da pripremim zadatke za tu decu, moram sve to i dokumentovano da vodim kroz obrazce, koje predajem tromesečno, pa polugodišnje i tako u krug. O tome da li će učenik pohađati nastavu po IOP-u 1 ili 2 zavisi od saglasnosti roditelja, ali i resorne komisije. Procedura za IOP 2 je velika i teška, tako da je roditelji baš i ne vole, pa je često izbegavaju“, priča nam ova učiteljica.
Učiteljica Emina Ljajić sa đacima
Pojašnjava da ukoliko učitelj primeti da kod određenog učenika nema napretka obično roditeljima predloži da nastave dalji rad kroz individualni, IOP 1 program.
“Do sada sam imala različitih iskustava, a jedno od njih je bilo da roditelji nisu pristali zato što će to biti zavedeno u đačkoj knjižici i svedočanstvu. Učenici koji rade po IOP-u 1 ili 2 obično se upućuju i na dopunsku nastavu, a od roditelja zavisi da li će ih dovesti ili ne. Imam pozitivan primer učenika sa autizmom sa kojim mnogo majka radi, tako da on apsolutno prati gradivo i ima sve zaslužene petice. Naravno da je za te đake spušten kriterijum ocenjivanja“, kaže Lajićeva.
Dodaje da ima učenika koji samo po pet ili 10 minuta imaju pažnju za praćenje nastave, tako da im je potrebno na neki način ispuniti ostatak časa.
U njenoj školi imaju defektologa, koji joj pomaže u pojašnjavanju dokumentacije, ali i drugih nejasnoća koje ima, a kaže da joj mnogo znače i iskustva drugih koleginica koje su već radile sa ovom decom, jer ih svake godine ima bar po dvoje.
Učiteljica Emina Ljajić smatra da je IOP 3, koji se odnosi na darovitu decu, prilično zapostavljen, jer od brojne dokumentacije često ne mogu da se bave njima.
“Previše se bavimo ovim programima, a naš zadatak je da kada primetimo darovito dete da za njega radimo dodatni plan, odnosno posebne zadatke i da razvijamo talente koje ima. Na žalost, to je veoma zapostavljeno“, zaključila je ona.
A. Bajrović
