Istraživali smo u kojoj meri lokalni privrednici koriste AI alate u tekstilnoj industriji, ugostiteljstvu i turizmu.
Dok veštačka inteligencija ubrzano menja tržište rada i otvara pitanja o budućnosti pojedinih zanimanja, ostaje neizvesno u kojoj meri zaista može da zameni ljudski rad i gde su njene granice u poslovima u kojima su kreativnost, iskustvo i odnos sa klijentima presudni.
Uprkos brojnim prednostima, iskustva sagovornika portala Free media pokazuju da tehnologija može da olakša posao, ali da znanje, ideje i neposredan kontakt sa ljudima i dalje ostaju u rukama čoveka.
Koliko novopazarski privrednici koriste AI alate, u čemu im oni najviše pomažu, a koje poslove i dalje ne žele da prepuste tehnologiji, razgovarali smo sa direktorom firme “Brug Jeans“ Merisom Ugljaninom, menadžerom restorana “Doha“ Dževadom Hadžibulićem i menadžerom Turističke agencije “Ecco“ Arminom Gicićem.
Za razliku od privrednika koji još uvek istražuju mogućnosti veštačke inteligencije i oprezno je uvode u poslovanje, u firmi “Brug Jeans“ njena primena već je postala deo svakodnevnog rada.
Ovaj proizvođač farmerki, po kojima je Novi Pazar decenijama prepoznatljiv, AI alate koristi u gotovo svim segmentima poslovanja, od proizvodnje i razvoja proizvoda do prodaje, marketinga i promocije.
AI pomaže u organizaciji proizvodnje
Direktor firme Meris Ugljanin kaže da veštačku inteligenciju aktivno koriste oko godinu dana, a među prvim poslovima za koje su je primenili bilo je generisanje fotografija proizvoda za društvene mreže.
“Ranije smo za to morali da angažujemo fotografski studio i nekoga ko bi osmislio kako da se fotografisanje izvede. Sada nam veštačka inteligencija značajno ubrzava taj proces, posebno kada je reč o veleprodaji, gde nam se ne isplati uvek da angažujemo profesionalni studio za takve usluge“, objašnjava on.
Dodaje da njena primena nije ostala samo u domenu marketinga, te da je jedna od značajnijih prednosti, mogućnost reorganizacije proizvodnje i obrade velike količine podataka.
“Dosta je koristimo za reorganizaciju proizvodnje. Ranije sam za automatizaciju koristio Excel, ali je za to bilo potrebno da čovek tačno zna koje logičke parametre treba da zada kako bi dobio željeni rezultat. Veštačka inteligencija, osim toga, razume i kontekst, koja operacija, gde, kada i kako treba da se obavi. To je njena velika prednost“, kaže on.
AI alati pomažu im i u razvoju novih proizvoda, izboru modela, boja i krojeva farmerki, odnosno generisanju ideja koje se kasnije prilagođavaju potrebama firme i tržišta.
Prednosti AI komercijaliste
Ugljanin smatra da redovnim korišćenjem ovih alata oni sve bolje upoznaju specifičnosti poslovanja i zahteve korisnika.
Ipak, najviše ih koriste u prodaji, posebno za analizu informacija i navika kupaca. Ugljanin navodi da je nedavno počeo da koristi i personalizovanog AI agenta, kome daje instrukcije za obavljanje određenih poslova.
“Imam svog AI komercijalistu koji raspolaže informacijama o kupcima, njihovom ponašanju i onome na šta je kod svakog od njih važno obratiti pažnju. To je, po mom mišljenju, jedna od najvećih prednosti veštačke inteligencije. Na osnovu svih informacija koje dobijamo od naših kupaca, ali i krajnjih potrošača, ona može da uradi analizu, razume kontekst i predloži šta dalje treba raditi“, objašnjava Ugljanin.
Iako automatizacija pojedinih poslova može da izazove strah od gubitka radnih mesta, direktor “Brug Jeansa“ smatra da veštačka inteligencija ne treba da potiskuje ljude iz poslovnih procesa, već da poveća vrednost njihovog rada.
Kao primer navodi analizu prodaje, koja je ranije zahtevala angažovanje više zaposlenih, pripremu podataka i dosta vremena kako bi se donela odluka o proizvodnji za narednu godinu.
“Veštačka inteligencija sve to može da uradi mnogo brže i efikasnije. Ona eliminiše operativni deo posla koji oduzima mnogo vremena, ali ne i potrebu za ljudima. Sve je važnije da čovek razume šta želi i šta treba da uradi, a AI je alat koji mu taj posao olakšava“, tvrdi on.
Tradicija i inovacije stvaraju brend
Uprkos sve većim mogućnostima tehnologije, Ugljanin naglašava da iskustvo i poznavanje tekstilne industrije ostaju važni, posebno u gradu u kojem je proizvodnja džinsa deo dugogodišnje tradicije.
“Tradicija je veoma bitna. Da bi se čovek bavio proizvodnjom džinsa, mora da poznaje taj posao. Veliku vrednost našeg grada predstavlja upravo to akumulirano znanje o proizvodnji džinsa i tekstila“, kaže Ugljanin.
Ipak, kada je reč o svakodnevnom donošenju odluka i konsultacijama, priznaje da se radije oslanja na AI alate nego na savete iskusnijih kolega iz tekstilne industrije.
Granice njene primene, međutim, vidi upravo u donošenju odluka, koje, kako ističe, ne bi prepustio tehnologiji.
“Veštačkoj inteligenciji bih apsolutno prepustio operativni deo posla, posebno analizu podataka i velike količine informacija, ali nikako donošenje odluka. Koristio bih je kao alat koji mi daje informacije na osnovu kojih ja treba da odlučim. Konačna i ključna odluka mora da ostane u rukama čoveka, jer AI još uvek ne može u toj meri da razume kontekst“, ističe on.
Smatra da tekstilna industrija u Srbiji, pa i u Novom Pazaru, nema velike prepreke za uvođenje ovih tehnologija.
“Ne vidim neku veliku prepreku da ljudi integrišu veštačku inteligenciju u svoj posao. Ti alati nisu skupi i ne zahtevaju velika ulaganja. Najvažnije je da postoji želja i razumevanje za njihovu primenu“, kaže on.
Govoreći o budućnosti proizvodnje odeće, ovaj mladi preduzetnik smatra da Novi Pazar ima značajan potencijal u tradiciji i znanju koje bi trebalo bolje predstaviti i iskoristiti za razvoj sopstvenih brendova. Istovremeno, uvođenje veštačke inteligencije u poslovanje vidi kao neminovnost.
“Firma koja ne bude koristila ove alate biće mnogo neefikasnija. Ipak, kada je reč o samom proizvodnom procesu, ne mislim da će AI imati neki veliki uticaj na način na koji se odeća proizvodi. Mnogo više će menjati prodaju, komunikaciju sa kupcima i druge aktivnosti koje jedna firma obavlja“, ocenjuje.
Na pitanje da li modni dizajneri i drugi kreativci imaju razloga za zabrinutost zbog sve većih mogućnosti veštačke inteligencije, Ugljanin odgovara da nemaju, ocenjujući da su najugroženiji administrativni poslovi.
AI u ugostiteljstvu
U gradu čija je gastronomska ponuda jedan od njegovih najprepoznatljivijih simbola, a tradicionalni ukusi i gostoprimstvo važan deo turističke ponude, veštačka inteligencija unosi novine i u ugostiteljstvu.
Iako je, za razliku od proizvodnje, u restoranima teško prepustiti tehnologiji neposredan kontakt sa gostima, kvalitet usluge i iskustvo koje nose sa sobom, i ova delatnost pronalazi načine da iskoristi njene mogućnosti.
Menadžer restorana “Doha“ Dževad Hadžibulić kaže da AI alate koriste u različitim segmentima poslovanja, ali da se neposredan odnos sa gostima i dalje zasniva na tradicionalnom načinu pružanja usluga.
“Veštačku inteligenciju najviše koristimo za organizaciju posla, izradu tabela, obračune plata i druge administrativne poslove. Program koji koristimo za organizaciju rada takođe je uveo virtuelnog asistenta, koji nam olakšava pronalaženje problema, ukoliko dođe do zastoja u njegovom funkcionisanju. Sve više je koristimo i u dizajnu veb-stranica, društvenim mrežama i drugim oblicima promocije, što nam značajno olakšava posao“, objašnjava Hadžibulić.
Ipak, smatra da preterano oslanjanje na AI u marketingu može dovesti do jednoličnosti i gubitka autentičnosti, zbog čega u “Dohi“ nastoje da koriste sopstvene fotografije i sadržaje. Kao prednost ističe prepoznatljiv enterijer restorana, panoramski pogled i gastronomsku ponudu, koje žele da predstave kroz autentičan vizuelni materijal.
Veštačka inteligencija može da pomogne i u predviđanju potražnje, praćenju prodaje i upravljanju zalihama, ali je njena primena u tim segmentima, prema rečima našeg sagovornika, još u fazi razvoja.
“Može mnogo da pomogne, ali mislim da to još nije u potpunosti zaživelo, posebno zato što je Novi Pazar sve više turistički grad. Imamo stalne goste, ali i veliki broj ljudi koji dolaze prvi put ili su ovde samo u prolazu“, kaže on.
Dodaje da program koji koriste može da im pruži uvid u to šta se najviše prodaje, šta se traži i u kojim vremenskim periodima.
Korisnost AI alata prepoznaje i u upravljanju magacinom, praćenju nabavke i kontroli rokova trajanja namirnica, što može doprineti smanjenju troškova i nepotrebnog bacanja hrane.
“Unosimo podatke o nabavci na dnevnom, nedeljnom i mesečnom nivou, pa možemo da pratimo šta nam ostaje i kojim namirnicama se približava istek roka. I u tom segmentu veštačka inteligencija može dosta da pomogne, jer više nema potrebe da čovek sve te podatke obrađuje na način na koji je to ranije radio u Excelu“, objašnjava.
Kroz živi kontakt prikazujemo dušu našeg grada
Iako su digitalni meniji i različiti oblici automatizovane komunikacije sve prisutniji, Hadžibulić smatra da oni ne mogu da zamene pažnju koju gost dobija od osoblja.
Posebno to ističe kada je reč o turistima koji prvi put dolaze u Novi Pazar i kojima je, osim gastronomske ponude, važno predstaviti i grad, njegove znamenitosti i lokalne običaje.
“Nove generacije traže takve usluge, ali mislim da, kada čovek dođe u restoran, treba da mu se posveti pažnja. Već imamo dovoljno telefona i komunikacije putem interneta. Važno je da gost doživi uslugu u neposrednom kontaktu, da mu osoblje priđe i pomogne mu da izabere ono što želi. Posebno ako nije iz Novog Pazara, treba mu predstaviti našu ponudu, znamenitosti i sve ono po čemu je grad prepoznatljiv. Živi kontakt će uvek imati prednost. Na taj način prikazujemo i dušu našeg grada“, smatra Hadžibulić.
Iako trenutno ne vidi mogućnost da veštačka inteligencija zameni zaposlene u ugostiteljstvu, iskustvo koje je stekao tokom jedne stručne obuke u Italiji pokazalo mu je koliko daleko automatizacija proizvodnih procesa može da ode.
Tom prilikom predstavljena je fabrika poslastičarskih proizvoda u kojoj je veliki deo proizvodnje, pakovanja i skladištenja robotizovan.
„Oni su robotima zamenili između 200 i 300 radnika u proizvodnji. Robotske ruke rade gotovo neprekidno, a u velikom proizvodnom i skladišnom prostoru ostalo je svega nekoliko zaposlenih. To je za naše prilike i dalje naučna fantastika, jer su takva ulaganja ogromna. Ipak, pokazuje koliko se tehnologija razvija i na koji način može da promeni proizvodnju“, kaže on.
Kulinarske navike ne trpe novitete
Smatra da takav nivo automatizacije u novopazarskom ugostiteljstvu i privredi nije realno očekivati u bliskoj budućnosti, ali da će se pojedini procesi postepeno menjati.
Kao najveću prepreku za širu primenu novih tehnologija u lokalnim restoranima ne vidi toliko novac ili nedostatak znanja, koliko navike zaposlenih i odsustvo potrebe za većim promenama.
“Ugostiteljstvo u Novom Pazaru je dosta razvijeno, ali kada je reč o primeni novih tehnologija, mislim da je najveća prepreka navika osoblja i to što trenutno nemamo toliku potrebu za njima. Za promociju i marketing već imamo ljude koji se time bave, dok u samom restoranu i dalje primenjujemo tradicionalni način rada“, navodi Hadžibulić.
Istovremeno, primećuje da su gosti, posebno oni koji dolaze iz drugih gradova, sve bolje informisani zahvaljujući digitalnim uslugama. Pre dolaska često već znaju gde se restoran nalazi, kakva je ponuda i šta žele da naruče, što im olakšava planiranje posete.
Kada je reč o budućnosti ugostiteljstva, smatra da će prilagođavanje novim generacijama i njihovim navikama biti neizbežno, ali ne očekuje da digitalni konobar ili automatizovana usluga mogu da pruže isti doživljaj kao čovek.
“Svi ćemo morati da se prilagodimo, jer dolaze nove generacije koje će u velikoj meri koristiti ove tehnologije. Ne plašimo se promena, ali ne verujem da bi interaktivni konobar mogao da bude efikasan kao čovek. Verovatno ćemo i takva rešenja vremenom uvoditi, ali mislim da će ljudski faktor i dalje imati prednost“, kaže on.
Digitalna knjiga utisaka
Kao jedan od AI alata koji bi želeo da uvede u restoran izdvaja sistem za prikupljanje i analizu utisaka gostiju, koji bi im omogućio da preciznije prepoznaju nedostatke i unaprede kvalitet usluge.
“Voleo bih da imamo neku vrstu digitalne knjige utisaka, u kojoj bi gosti mogli da ostave iskren komentar i ocenu, bilo da je reč o hrani, osoblju, kuhinji ili celokupnoj usluzi. Značilo bi nam da znamo šta treba da promenimo i gde možemo da budemo bolji. Voleo bih i da gost dobije povratnu informaciju, da mu se zahvalimo na izdvojenom vremenu i mišljenju“, objašnjava Hadžibulić.
Svojim kolegama savetuje da nove tehnologije uvode postepeno, ali da pritom ne izgube tradicionalnu gostoprimljivost, po čemu je novopazarsko ugostiteljstvo prepoznatljivo.
“Gostu koji dođe iz Novog Sada ili Kragujevca nije dovoljno samo ono što može da pročita o našem restoranu na internetu ili da sazna putem veštačke inteligencije. Važno je kako ćemo ga mi dočekati i predstaviti mu ono što imamo. Mislim da ćemo se sami mnogo bolje predstaviti“, poručuje on.
Uprkos sve većoj digitalizaciji, Hadžibulić ne očekuje da će veštačka inteligencija ugroziti radna mesta u ugostiteljstvu, smatrajući da su navike gostiju, tradicija i neposredan odnos prema ljudima i dalje snažno ukorenjeni u ovoj delatnosti.
AI u turizmu
U Turističkoj agenciji “Ecco“ veštačka inteligencija još nije postala deo svih poslovnih procesa, ali je već koriste mlađi zaposleni, prvenstveno za poslove koji oduzimaju vreme.
Najviše je primenjuju u pripremi promotivnog materijala, obradi tekstova i video-snimaka, kao i u kreiranju sadržaja za sajt.
“Mi smo još u fazi eksperimentisanja. Jedna mlađa generacija, nas trojica, koristimo veštačku inteligenciju za svakodnevne poslove, odnosno za neke, hajde da kažem, dosadne zadatke, kako bismo ubrzali rad“, objašnjava menadžer ove agencije Armin Gicić.
U direktnoj komunikaciji sa klijentima još su oprezni, jer turistička ponuda Novog Pazara ima svoje specifičnosti, koje generički odgovori AI alata ne mogu uvek da prepoznaju.
Ipak, Gicić smatra da je samo pitanje vremena kada će agencije početi ozbiljnije da koriste posebne AI agente za odgovaranje na poruke na WhatsAppu i Instagramu. Očekuje da bi to moglo značajno da ubrza komunikaciju i poveća efikasnost poslovanja.
Iskustvo koje do sada ima sa četbotovima pokazuje mu da njihovi odgovori često ostaju na nivou opštih preporuka, naročito kada je reč o konkretnim putovanjima. Da bi dobio precizniju ponudu, korisnik mora da navede mnogo detalja, poput datuma polaska, mesta iz kojeg putuje i željene destinacije.
“AI je kao dobar ili loš učenik. Ako ga dobro podučite, on će dobro i raditi, a ako ga loše podučite, neće uopšte raditi“, kaže Gicić.
Problem su i netačne ili zastarele informacije, posebno kada se radi o cenama avio-karata i smeštaja, koje se menjaju izuzetno brzo.
“Cene avio-karata i hotela su dinamičke i menjaju se praktično iz minuta u minut. Tu vrlo lako može da se oklizne i da ponudi pogrešnu cenu. Na kraju agent mora sam da proveri informaciju“, upozorava on.
Promene u poslovanju i radnim mestima
Gicić smatra da će veštačka inteligencija značajno promeniti način rada turističkih agencija, ali i odnos putnika prema posrednicima. U budućnosti će, ocenjuje, turisti moći samostalno da isplaniraju veliki deo putovanja, uz pomoć AI alata, zbog čega će agencije morati da pronađu novu ulogu na tržištu.
“Ako se, kao i svaka kompanija koja je na udaru AI-ja, ne prilagodite novoj tehnologiji, verovatno ćete biti zaboravljeni i izbrisani. Prilagođavanje novim tehnologijama vodi agenciju i svaku kompaniju u povoljniju budućnost“, kaže on.
Kao najugroženije izdvaja poslove turističkih agenata i zaposlenih u marketingu, ali ne veruje da će veštačka inteligencija u potpunosti zameniti ljude u agencijama. Smatra da će se prvenstveno koristiti kao pomoćno sredstvo, dok će za turističke vodiče biti potrebno mnogo više vremena da bi ih tehnologija mogla zameniti.
Istovremeno, u razvoju veštačke inteligencije vidi priliku za manje turističke agencije, koje bi uz manji broj zaposlenih i dobro poznavanje novih alata mogle da budu konkurentne velikim kompanijama.
“Male agencije, sa mladom i dobro obrazovanom ekipom koja zna da koristi veštačku inteligenciju, mogu da pariraju agencijama koje imaju 100 ili 200 radnika, ukoliko oni ne znaju da koriste te mogućnosti“, smatra Gicić.
Poverenje i autentičnost ostaju prednost čoveka
Iako očekuje da će AI sve više preuzimati administrativne i komunikacione poslove, Gicić kao ključnu prednost turističkih agencija izdvaja iskustvo i poverenje koje zaposleni grade sa klijentima.
“Ljudi veruju čoveku, odnosno više veruju osobi koja postoji, koju mogu da sretnu u čaršiji više puta. Uprkos svim tim AI agentima, čovek će doći kod nas da najčešće potvrdi ili negira informaciju koju je dobio sa interneta“, kaže on.
Ipak, smatra da bi napredni AI sistemi, kojima se ustupi znanje zaposlenih i iskustvo stečeno tokom godina rada, mogli da postanu ozbiljna konkurencija i iskusnim stručnjacima.
Navodi mogućnost da se, uz odgovarajuću dozvolu, razgovori i znanje zaposlenih koriste za obučavanje posebnog agenta koji bi kasnije mogao da odgovara na pitanja klijenata i obavlja deo poslova u agenciji.
Takav razvoj ga, priznaje, istovremeno fascinira i zabrinjava, jer bi kompanije mogle da dobiju virtuelnog saradnika koji pamti više informacija od pojedinačnih zaposlenih, pa čak i od menadžera.
Lični podaci putnika treba da budu zaštićeni
Kao jedan od najvećih rizika primene AI-ja izdvaja zaštitu podataka putnika.
“Imena i prezimena, brojevi pasoša i drugi lični podaci ne bi smeli da se unose u javno dostupne alate“, upozorava Gicić.
Kao alternativu navodi poslovna, zatvorena rešenja koja se mogu prilagoditi potrebama kompanije i obučavati na njenoj dokumentaciji, uz odgovarajuće mere zaštite.
S druge strane, najveću korist vidi u mogućnosti da se administrativni poslovi prepuste tehnologiji, a da zaposleni više vremena posvete kreativnom radu, razgovoru sa putnicima i organizaciji putovanja.
“Sve ono što nas zamara u administraciji treba prepustiti AI agentu, ali kreativni posao, koji podrazumeva stvaranje novih, lepših i zanimljivijih putovanja, mora ostati u rukama organizatora“, ističe.
Veštačka inteligencija, smatra, može biti korisna i u promociji Novog Pazara i Sandžaka kao turističke destinacije.
“Obrada promotivnih snimaka, izrada tekstova i veb-sajtova sada mogu da se završe za znatno kraće vreme, ali rezultat i dalje zavisi od znanja onoga ko upravlja alatima i načina na koji se ulaže u promociju“, navodi on.
Ono što bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da ostane u središtu turističke ponude jeste autentičan doživljaj mesta koje se posećuje.
Gicić podseća da turisti ne dolaze samo zbog informacija o destinaciji, već i zbog susreta sa ljudima, njihovim običajima, hranom i svakodnevnim životom.
“Ako Amerikanac dođe ovde, on želi da pravi pitu, mantije, da razgovara sa ljudima. Čak i kada je komunikacija otežana, to mu daje autentičan dodir sa destinacijom koji ne može da dobije nigde drugde. Na to treba da se fokusiramo“, poručuje Gicić.
S. Ljajić
Foto: Ustupljene fotografije
Tekst i video izjave urađeni su u okviru projekta “Novi Pazar u eri veštačke inteligencije“, koji realizuje Udruženje građana Free media, a sufinansiran je iz budžeta Grada Novog Pazara za 2026. godinu.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Iz arhive Free media:
