Iako nije očekivao da se nađe među šest odabranih glumaca u zemlji, on za portal Free media kaže da je počastvovan, jer je u pitanju predstava “22 minuta“ inspirisana istinitim događajem, o kojem treba da se govori.
“Čast mi je i hvala mom ansamblu što sam mogao da budem izabran. Ovde su individualni kvaliteti nešto što ispliva tek ako svi kao tim igramo jedni za druge. U uži izbor za ovu nagradu bukvalno je mogao da uđe bilo ko od nas protagonista, jer znam da je ovo timska igra“, tvrdi Rifatović.
Na naše pitanje da li je to njegova najteža uloga do sada, s obzirom na to da je u pitanju istinita i teška priča o otmici nedužnih putnika u Štrpcima, nije imao odgovor.
”Odlično pitanje. Odgovor je, ne znam. Ovo je pozorišni projekat u kom sam sudelovao u timu koji je vodio gospodin Boban Skerlić. U pozorišnom smislu to je jedna od zahtevnijih, ali divnijih stvari koje sam radio”, pojašnjava on.
Dodaje da je sa Skerlićem imao najpozitivnije iskustvo i u radu na seriji “Škripac”.
”Kada se radi sa Skerlićem, znam da se radi nešto što je bitno, nešto gde nema kompromisa sa istinom i nešto na šta možemo biti ponosni. Taj čovek ulazi u procese apsolutno najspremniji. To kako on vodi procese i glumce, nešto je što bih poželeo svakom glumcu da iskusi”, naglašava Rifatović.
On kaže da njegove kolege vole da su jedni drugima partneri i da im odgovara Skerlićeva postavka bez glavnih i sporednih uloga.
Tokom trajanja predstave svi glumci se uspešno transformišu iz lika u lik. U nekom trenutku su žrtve, a u nekom dželati.
Rifatović je otelotvorio još i lik ključnog svedoka, nepismenog, ali prostodušnog i časnog Mitrašina, koji je odlučio da govori istinu, ma koliko osporavali njegovo svedočenje.
Govoreći o teškoćama višeslojnih glumačkih transformacija u jednom komadu, Rifatović ponovo naglašava da je zadatak pozorišta da ukazuje na istinu važniji od svih teškoća.
“Kad se odlučiš da sudeluješ, kad dobiješ priliku da govoriš u ime onih koji su ubijeni i više neće moći da pričaju, više nije pitanje koliko je to teško, već koliko je važno govoriti nešto što bi oni rekli. Taj ključni svedok Mitrašin, nepismeni čovek koji nije izašao iz svog atara, ima nešto što se zove odluka da neće da prećuti i da neće da laže. To je mnogo bitniji ugao od onoga, je li teško, bar meni, jer to onda nosi veću odgovornost”, objašnjava ovaj vrsni novopazarski glumac.
Divno je biti na tačnoj strani istorije
Predstavom “22 minuta”, kojom je Rifatović zaslužio da bude nominovan za najbolju epizodnu mušku ulogu, Regionalno pozorište je zatvorilo pozorišnu sezonu prvim, i za sada jedinim gostovanjem van Novog Pazara, u okviru Festivala Amfiteatar u Kraljevu.
Oduševljenje ovom predstavom kraljevačka publika iskazuje i kroz komentare na društvenim mrežama, a jedan od njih je da bi ova istinita priča o zločinu trebalo da bude uvrštena u udžbenike istorije.
“To izvođenje ima posebnu težinu i važnost. Jedno je pričati tu priču na matičnoj sceni, a pričati je van nje, to ima neku posebniju i veću snagu. Bilo je raznih komentara kraljevačke publike koji idu u smeru vrednovanja te istine koju izgovaramo, koju smo izgovarali i koju ćemo i dalje izgovarati. Divno je biti na tačnoj strain istorije”, naglašava Rifatović.
Na pitanje da li je to otvorilo vrata i za neka buduća gostovanja, nema optimističan odgovor.
“Nisam baš siguran da smo time otvorili vrata budućim gostovanjima. To smo znali i nakon premijere na kojoj je prisustvovalo i nekoliko kritičara koji su izgovorili da je to predstava koja bi trebalo da se čuje i pokaže svuda, ali da je za očekivati da će postojati jako malo scena koje će imati hrabrosti da pozovu baš ovu količinu istine”, kaže za naš portal Rifatović.
Dodaje da su glumci Regionalnog pozorišta otvoreni za gostovanja i da jedva čekaju da budu pozvani, ali da to ne zavisi mnogo od njih.
Novminovani glumci za najbolju epizodnu ulogu
Prema izboru pozorišnih kritičara, pored Rifatovića, za najbolju mušku epizodnu ulogu nominovani su i: Teodor Vinčić za ulogu u predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) “Slika Dorijana Greja”, Aleksandar Ristoski i Miloš Lazić iz somborskog Narodnog pozorišta za uloge u predstavi “Zašto se smeje”, Miloš Zarić iz Beogradskog dramskog pozorišta za ulogu u komadu “Naši roditelji” i Nebojša Vranić iz Kruševačkog pozorišta za ulogu u predstavi “Ljubav u cirkusu”.
S. Ljajić
