Audio deskripcija teksta
Preko konkursa namijenjenih nacionalnim manjinama za ove projekte su različita ministarstva u Srbiji dodijelila nešto više od devet miliona dinara.
Ukupno sedam projekata ustanova i udruženja građana koja se bave obrazovanjem i kulturom sufinansirano je od 2020. do 2023. godine preko Budžetskog fonda za nacionalne manjine sa blizu četiri miliona dinara, dok je sa ostatkom sredstava sufinansiran 41 projekat preko Ministarstva kulture.
Kao jedan od primjećenih problema je i činjenica da je oko 80 odsto ovih projekata bilo realizovano u Novom Pazaru, a manji ostatak u Tutinu, Sjenici, Prijepolju, Priboju, Novoj Varoši i Beogradu.
Iako su neki od realizovanih projekata bili namijenjeni Bošnjacima iz nekoliko sandžačkih opština, primjećen je nizak stepen angažovanosti tamošnjih bošnjačkih udruženja i organizacija.
Realizacija većeg dijela ovih projekata nije bila uopšte ili u dovoljnoj mjeri medijski propraćena, te je za neke od njih ovdašnja javnost čak prvi put i čula.
Portal Free media se u prethodnih šest nedelja bavio analizom aktivnosti i realizacijom nekih od najvažnijih projekata, šta su konkretno uradili i šta se time postiglo, ali i samoj ulozi ovih ustanova i udruženja u ostvarivanju prava Bošnjaka.
Stav većine naših sagovornika, predstavnika udruženja, bio je da su realizovani projekti doprinijeli očuvanju ne samo kulturnog identiteta Bošnjaka, već i Srba sa kojima oni vijekovima žive na ovim prostorima.
Sead Biberović, izvršni direktor nevladine organizacije “Urban in”, jedne od rijetkih koja nije učestvovala na ovim konkursima, smatra da je ukupan iznos koji je dodijeljen za te četiri godine veoma mali.
On je za naš portal rekao da je u proseku za realizaciju ovih projekata dato oko 1.600 evra.
“Analizirajući sve ove konkurse primjetio sam da je bilo mnogo projekata za koje je organizacijama civilnog društva koje se bave kulturom i obrazovanjem Bošnjaka dato po 100.000 dinara, što su sredstva sa kojima je gotovo nemoguće bilo šta realizovati. Dodatno mi nije jasno zašto se Bošnjačko nacionalno vijeće (BNV) prijavljuje na ove konkurse i na neki način predstavlja konkurenciju malim organizacijama“, kaže Biberović.
Ističe da za mnoge od organizacija koje su dobile sredstva nikada nije čuo, a samim tim ni za projekte koje su realizovale.
Sead Biberović
“U tom smislu su vaši tekstovi koji su se bavili ovom tematikom bili veoma značajni, jer su na neki način ukazali na ove konkurse, ali i osvijetlili mnoge od tih projekata. Mislim da sve ovo ukazuje na veliki problem u transparentnosti brojnih organizacija, odnosno u njihovoj sposobnosti ili želji da obavijeste građane i građanke, u ovom slučaju Bošnjake i Bošnjakinje, da rade neke stvari“, rekao je on.
Kao dodatni problem on vidi u tome što se veći dio realizovanih projekata odnosio na tradiciju, odnosno prošlost.
“Dodatni problem je taj što se prošlost romantizuje, a ja sam ubjeđen da ona nije bila tako sjajna kako mi današ želimo da je predstavimo, te da većina od realizovanih projekata zapravo idu na ruku onima koji bi da nas vrate u srednji vijek. Dakle, veoma su rijetki projekti koji su se ticali sadašnjosti, a nijedan budućnosti. Veoma mali broj projekata odnosio se na interkulturalni dijalog, što smatram izuzetno važnom temom“, smatra Biberović.
On ukazuje na činjenicu da mnogi izjednačavaju tradiciju sa kulturom, koja je mnogo širi pojam.
“Tradicija, koja je svakako veoma važna, može da bude dio kulture, a kod nas se one izjednačavaju. Kulturna politika je veoma značajna tematika, kojom bi ove organizacije trebalo više da se bave. Ona nije samo da očuvamo recimo sevdalinke, narodnu nošnju ili alaturka sobe, već njen mali dio, u kontekstu toga da je tradicija dio kulture i da je ona važna upravo zbog budućnosti“, kaže Biberović.
Primjetio je da je tokom posljednje četiri godine na ovim konkursima veoma malo realizovanih projekata čija je tematika bila bosanski jezik, koji jedni državni organi priznaju, a drugi ne.
“Mi imamo nastavu na bosanskom jeziku u školama, dakle u zvaničnom državnom obrazovnom sistemu, dok nam sa druge strane uporno iz Srpske akademije nauka i umjetnosti poručuju da ovaj naš jezik ne postoji. Dakle, nikako ne možemo da budemo mirni sa bosanskim jezikom, jer jedni griju, a drugi hlade“, rekao je on.
Biberović smatra da bi neko trebalo da pokrene inicijativu kod relevantnih bošnjačkih organizacija, političkih partija i religijskih zajednica da zajedno rade u osmišljavanju strateškog puta planiranja budućnosti kulture i obrazovanja Bošnjaka.
“Ovako mi sve nekako izgleda ad hok, hajde da imamo projekte koji se odrade, dobijemo lajkove i komentare na društvenim mrežama i to je to. Nemamo, dakle, strateški pristup problemima i pitanjima bošnjačke kulture, tradicije i obrazovanja i mnogo se zadržavamo na prošlosti, dok nam sadašnjost prolazi i ne gledamo ka budućnosti“, zaključio je on.
Ukoliko ste propustili naš tekst u kojem smo naveli svih 48 realizovanih projekata u posljednje četire godine preko konkursa namijenjenih nacionalnim manjinama različitih ministarstava u Srbiji možete ga pročitati OVDJE.
Na kraju dodajmo da je pet novopazarskih udruženja ove godine dobilo 2,8 miliona od Ministarstva za ljudska i manjinska prava za realizaciju projekata iz oblasti bošnjačke kulture.
Tekst je urađen u okviru projekta “Čuvarkuće kulturnog identiteta Bošnjaka“, koji realizuje Free media, uz sufinansiranje iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Stavovi iznijeti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodijelio sredstva.
